Инфлација у Србији је наставила да расте под притиском спољних фактора и у априлу је износила 9,6 процената међугодишње, изјавила је данас гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

“Одржана је релативна стабилност курса и усидреност очекивања сектора финансија и привреде била је снажна кочница за базну инфлацију која је одржана на нижем нивоу од очекиваног, изјавила је она представљајући Извештај о инфлацији.

Додала је да је међугодишњси раст био релативно динамичан и износио 4,3 процента захваљујући између осталог инвестицијама и високој стопи раста извоза сектора рударства.

Табаковић је нагласила да је процена привредног раста Србије коригована на ниво од 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже од очекивања у фебруару ове године.

НБС ревидирала наниже прогнозу раста због екстерних фактора

Директор Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије Саво Јаковљевић изјавио је данас да је НБС ревидирала наниже прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) због међународног фактора, односно мање тражње и нашег мањег извоза на тржиште еврозоне.

НБС је процену привредног раста Србије кориговала на ниво од 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже него што је централна банка предвиђала у фебруару ове године.

Јаковљевић је, током представљања Извештаја о инфлацији НБС, такође навео да је пројекција годишње инфлације повећана за 2,8 процентних поена са 6,4 у фебруару на 9,2 одсто у априлу због утицаја спољних фактора.

„Четири фактора утичу отприлике са по једном четвртином на повећање пројекције инфлације за ову годину“, рекао је он.

Раст цена нафте, како је објаснио, утиче са 0,7 процентних поена, цене увозних производа у еврозони са 0,8 процентних поена, цене воћа и поврћа са 0,7 процентних поена, док раст цена основних пољопривредних производа утиче са 0,4 процентна поена на повећању пројекције инфлације за ову годину.

Он је подсетио да је цена нафте порасла са 90 долара по барелу пре почетка сукоба у Украјини на 130 долара, а тренутно се креће од 109 до 113 долара за барел.

Јаковљевић је додао да Србија има нижу инфлацију од земаља у региону у којима је она двоцифрена, захваљујући томе што се влада одрекла дела акциза на деривате.

Такође је навео да је на раст цена воћа и поврћа утицало повећање цена минералних ђубрива, деривата и других сировина. Цене вођа и поврћа ће, каже, почети да падају, али касније него што се очекивало и са вишег нивоа.

Јаковљевић је рекао да се дефицит платног биланса процењује на око 6,5 одсто на нивоу целе године, при чему на његово кретање највећи утицај има раст цене нафте, деривата и других енергената који се увозе, али да постоји нада да ће уз нормализацију цене енергената до краја године дефицит бити враћан на ниво од пет процената.

ТопПрес/ Извор: Танјуг