Крагујевац – У два трошна кућерка живе директни потомоци славног Карађорђевог барјактара и тобџије са устаничког брда Љубића, Танаска Рајића. Од некада чувене и многобројне фамилије остали су само Момчило и Снежа. Насупрот причама о славном претку и легендама и силном хајдучком благу, ови последњи изданци Танаскове лозе живе скромно, повучено и тихо у селу Страгари.

– Имамо овце, козе и кокошке, по неку свињу, томе придодајемо мало радове у пољопривреди колико да имамо за живот. Један пензија коју смо наследили од мајке и наш труд су довољни да данас живимо скромно. Да имамо да се обучемо и прехранимо, ми се не жалимо – казао је Момчило.

Од чувеног ратника и њиховог претка није им остало много. Осим прича о славним данима Танасковог војевања, они су наследили храброст и љубав према отаџбини. Оно што је тужна слика из овог села јесте што до куће великог јунака у којој данас живе његови једини потомци води јако лош прилазни пут. Испод куће грађене пре више од два века, остао је и подруг кога је славни барјактар лично сазидао, спреман да и данас прими устанике.

– У самом подруму налазе се две пушкарнице да уколико непријатељ крене на њега, да има сигурно склониште. Греде које служе као кров су ручно тесане Танасковом руком и с обзиром да су јако велике сигурно је имао и помоћ при градњи , додаје Момчило.

Чувени Танаско Рајић ушао је у легенду и сваки уџбеник српске историје чувајући трешњев топ на устаничком брду Љубићу. Док се његова војска, пред најздом Турака разбежала, он топове није хтео да остави.

– Док је имао снаге бранио их је до последњх даха, када је посустао, убили су га и исекли на комаде за освету, јер је много Турака побио, па тако и ми, ако треба ишли би у борбу, али не желимо то никоме. Није нас страх да попут нашег славног претка узмемо “сабљу” и бранимо Србију, додају потомци славног Танаска.

Бој на Љубићу одиграо се пре више од 200 година и представља најзначајнију битку у Другом сроском устанку, а у којој је страдао и сам Танаско Танаско Рајић. Иако се његова лоза полако гаси, ипак иза њега остаће много. Исписаних пар станица историје, велепни споменик на месту где је погинуо, али и оно што је најважније увек слободна Србија.

ТопПрес/ РИНА