Тржиште некретнина ликвидно, могућ даљи раст цена

Тржиште некретнина ликвидно, могућ даљи раст цена

Цене стамбених некретнина у Србији су порасле између 20 и 30 посто, а њихову даљи раст диктираће инфлација, пораст цена градње и кубурење са радном снагом у грађевинарству, рекла је данас председница Националног удружења проценитеља Данијела Илић.

Она је на регионалном „Балканс проперти форуму“ у Београду навела да се у Србији станови углавном, у чак 80 посто случајева, купују готовином и да је то тржиште веома ликвидно.

Навела је да Србија развија инфраструктуру и подсетила да тамо где прође инфраструктура одмах долази до раста цена некретнине.

Она је оценила да после изузетног пораста тражње за куће ван градова у време локдауна, сада њихова популарност опада.

„Није се у тој мери наставила тражња за такве некретнине, па ни цене тих некретнина нису толико скочиле за једнопородичне стамбене објекте ван градова као што се то десило на много развијенијим, западним тржиштима, где људи траже не само кућу, већ и канцеларију“, рекла је она.

Форум је био посвећен променама које се могу очекивати на тржишту некретнина Југоисточне Европе у 2022. години а Илић је оценила да наше тржиште некретнина не може да у великој мери стигне захтеве који су постављени зеленом агендом Европске уније.

Додала је да су њихова тржишта развијена, те да тамо већ сада озбиљни инвеститори имају озбиљне портфолије са некретнинама које су „паметне“ и „зелене“.

„Ми са њима не можемо да се поредимо. Да би могли као проценитељи непокретности да уважимо ове зелене аспекте морамо да имамо конкретни и чврсти доказ да се нека таква некретнина баш због тих карактеристика прометовала по тој цени“, објаснила је она.

Директор инвестиција компаније ЦБРЕ Урош Грујић сматра да су цене станова у Србији сада на предпандемијском нивоу цена, док су неки због пре свега локација и поскупели.

„То је изненађење за нас. Не очекујем да ће цене више ићи горе за стамбене некретнине“, рекао је он и навео да су цене комерцијалних некретнина стабилне на предпандемијском нивоу.

Додао је да не очекује неки пад цена некретнина, али ни да цене буду веће.

„Сад су на нивоу који ће се задржати у наредних 3-5 година“, рекао је он.

Како је оценио потражња за канцеларијским просторима упркос пандемији остала је на здравом нивоу јер у Србији људи воле да иду у канцеларије.

„Адаптираћемо се и ми на рад „између куће и канцеларије“ али то неће оставити тако велики импакт на инвеститоре као у Европи“, сматра он.

Грујић истиче да пандемија у сектору некретнина Југоисточне Европе, није имала тако велики утицај као у Западној Европи.

„Јако смо позитивни како ће целокупна сцена некретнина наставити да функционише у Југоисточној Европи и Србији. А инфлацију као могући извор утицаја на сектор некретнина морамо да пратимо јер потенцијално може да има велики утицај не само у нашем региону него глобално“, наводи он.

Додаје да верује да је инфлација око седам посто што може да оствари утицај у средњем или дужем периоду.

„Инфлација је дуго очекивана, јер смо петнаестак година били на 1-2 посто што није реално стање у економији“, рекао је он.

На Форуму посебна пажња посвећена је изазовима које доноси спровођене Зелене агенде ЕУ односно борба против климатских промена о чему је известила потпредседница радне групе три Међувладиног панела о климатским променама (ИПЧ) Диана Урге Форзац.

Као једна од аутора недавног извештаја УН о климатским промена она је истакла да обавезе које ће наступити како би до 2050. године емисија угљен-диоксида била елиминисана људи из сектора некретнина треба да схвате као шансу.

Навела је да ће они који се буду благовремено припремили за промене и правила за спречавање климатских промена буду имплементирали у своје пројекте приликом планирања, бити у бољој тржишној позицији.

У раду Форума учествовало је више од 150 актера из Србије и региона а конференција је организована уз подршку Краљевског института овлашћених проценитеља (РИЦС).

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI