До пре две године уговор имало свега пет одсто од око 80.000 сезонаца, колико се процењује да ради у пољопривреди.

Анализа о ефектима примене Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, коју су за потребе Министарства рада заједнички спровели НАЛЕД и ГИЗ, показала је да су послодавци прихватили нови систем.

То се посебно види по броју електронских пријава у односу на број закључених уговора о привременим и повременим пословима, који се задржао на просеку од око 3.000 годишње, и то пре свега за раднике ангажоване на дужи период (од 90 до 95 дана), наводе у НАЛЕД-у.

Брзину пријављивања и фиксни износ пореза, који се плаћа путем онлајн регистрације, истакли су у анализи као кључну предност у односу на скупљу и компликованију процедуру потписивање уговора на папиру.

Портал и апликацију <https://www.sezonskiradnici.gov.rs/> користило је 413 послодаваца, од чега су 127 физичка лица односно власници пољопривредних газдинстава.

На име пореза и доприноса до сада су уплатили више од 400 милиона динара у буџет Републике Србије.

ГИЗ и НАЛЕД пружају подршку владама држава у региону да се искуства увођења оваквог модела добре праксе пренесу у Црну Гору, Албанију и Северну Македонију, каже заменица менаџера ГИЗ Отвореног регионалног фонда за модернизацију општинских услуга у југоисточној Европи Амира Омановић.

Статистика показује да су пољопривредна газдинства сезонске раднике ангажовала у просеку на 15 дана, а компаније на 21.

Просечан број сезонаца ангажованих на газдинствима био је 46, док је фирмама било потребно у просеку и до 3,5 пута више радника (167). Највише пријављених сезонаца било је у доби од 46 до 60 година, као и између 18 и 30.

НАЛЕД и ГИЗ се од почетка пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника” залажу за проширење система и на друге делатности с великим уделом неформалног ангажовања, као што су послови у кући, туризам и угоститељство и грађевинарство.

Осим што би допринело смањењу сиве економије, проширење постојећег закона помогло би грађанима, који услед последица епидемије ковид-19 остају без посла, да лакше нађу нови ангажман.

Влада Србије почетком августа позитивно је одговорила на предлог и формирана је радна група која ће радити на проширењу обухвата.

Анализа НАЛЕД-а показује да у грађевинарству трећина ангажованих радника ради без уговора, у туризму и угоститељству око 20 одсто, а највећа непознаница су кућни послови.

Процењује се да око 55.000 породица у Србији ангажује особу за неки вид помоћи у кући (чување деце, чишћење, геронтодомаћице…).

ТопПрес/ Извор: Танјуг