Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • У Србији храна три пута скупља него у Европској унији, када се узме у обзир висина просечне плате
Вести

У Србији храна три пута скупља него у Европској унији, када се узме у обзир висина просечне плате

foto ilustracija profimedia
0

У Србији се од укупног износа за личну потрошњу, 34,5 одсто троши управо на храну и безалкохолна пића, док је у ЕУ то тек 12,2 одсто, пише Данас.

Становници ЕУ највише новца, чак четвртину, троше на стан, гас, струју и воду, на шта у Србији просечно оде 17,1 одсто. Тако је бар било прошле године, када је према последњим подацима Републичког завода за статистику, свако домаћинство у нашој земљи месечно трошило 62.275 динара у просеку.

У 2017, према подацима РЗС, осим на храну и стан и струју, грађани су трошили за транспорт 8,9 одсто свог буџета, за одећу и обућу, као и за комуникације по 5,3 одсто, за рекреацију и културу незнатно мање 5,2 одсто, а за алкохолна пића и дуван 4,7 одсто.

У земљама чланицама ЕУ, према последњим подацима Еуростата за 2016, чак 24,5 одсто новца од укупног личног буџета сваког домаћинства одлазило је на стан, струју, гас и воду, 12,9 одсто трошило се на транспорт, а свега 12,2 одсто на храну и безалкохолна пића.

За различите личне предмете и услуге у ЕУ су те године трошили 11,5 одсто, на ресторане и хотеле 8,6 одсто, а на рекреацију и културу 8,5 одсто. На намештај, опрему трошили су 5,5 одсто новца, на одећу и обућу 4,6 одсто, а по 3,9 одсто одлазило је на алкохолна пића и на здравље. Најмање новца у ЕУ троши се на комуникацију (2,5) и образовање (1,2).

И док према улагању у образовање не одударамо много од европског просека, оно у чему се и те како разликујемо јесу подаци о два највећа издатка – храни, с једне, и струји, води и стану, с друге стране.

Посматрајући статистику последњих пет година Србија иде лаганим кораком ка ЕУ, јер се 2013, на пример, у Србији на храну трошило 39 одсто од укупног буџета за личну потрошњу, већ наредне 2014. направљен је велики скок који се после није поновио јер се до краја те године у Србији за више од три процента смањила количина новца који користимо само за храну и безалкохолна пића (35,7). У последње три године тај тренд се наставио, само успорено.

С друге стране, трошак за струју, стан, гас и воду је врло мало осцилирао. За последњих пет година у Србији се у просеку трошило на ове ставке између 16,6 одсто (2015) и 17,1 одсто (2014. и 2017). Јурећи европски стандард за очекивати је да наредних година и у Србији додатно скоче трошкови за становање и струју.

Уосталом, да нас то неминовно очекује показала је и рачуница коју је приликом последњег поскупљења струје октобра прошле године извело Министарство рударства и енергетике, а према ком Србија и после поскупљења остаје држава са убедљиво најнижом ценом електричне енергије у Европи.

Струја је, према рачуници ресорног Министарства, у Србији јефтинија 19 одсто него у Македонији, 20 одсто него у Албанији, а чак 31 одсто него у Црној Гори. У Хрватској је, на пример, струја дупло скупља него код нас.

Међутим, судећи према земљама ЕУ, поскупљење струје и мање трошења новца на храну значиће да наша земља напредује, односно да стандард расте. Јер у свету тренутно велики новац на храну, више од 40 одсто буџета, троше у Камеруну, Пакистану, Алжиру, у Европи за храну понајвише издвајају Грци, више од 16 одсто, Французи 13,2, Италијани 14,2, Немци 10,9, док издаци за храну у Великој Британији у просеку износе 9,1 одсто укупног кућног буџета.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс

Повезане ознаке:

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup