Културно наслеђе представља образовни, уметнички, привредни и туристички ресурс. Ипак, Лепенски вир је – иако средиште једне од најзначајнијих праисторијских култура на територији Европе – недовољно познат ван граница земље.

Слично је и са наслеђем у Шумадији. Такође, у Србији постоји и велики број напуштених индустријских објеката од чије би ревитализације корист могла имати цела локална заједница.

“Опленачка црква Св. Ђорђа победоносца специфична је из више разлога и један је од највећих мозаика у свету”, објашњава Дејан Ристић, историчар и државни секретар за културу. “Око 3,5 хиљаде квадратних метара је под мозаиком и то је јединствено у свету. Он није изведен у камену већ је изведен у мурано стаклу. Више од 800 боја и 15.000 нијанси.”

Много је објеката културног наслеђа у Србији који чекају на рестаурацију и конзерваторске радове, а наши стручњаци и институције ретко учествују у Унесковим програмима истраживања, заштите и презентације културног наслеђа. Уз формалности које успоравају решавање имовинско правних односа, велики проблем је недостатак новца за извођење радова.

“Парк Буковичка бања у Аранђеловцу и Старо здање које је подигао кнез Михаило Обреновић већ дуги низ година налази се у веома лошем стању и ту смо као друштво показали велику небригу о културном наслеђу”, сматра Раде Мрљеш, архитекта конзерватор.

Очувањем културног наслеђа обогаћујемо светску културну баштину а на тај начин туристи, и грађани могу видети сву лепоту и посебност наше земље.

ТопПрес/ Извор: РТС