ilustracija, shutterstockilustracija, shutterstock

Рад чиновника у свим државним органима убудуће ће бити процењиван на основу нове Уредбе о вредновању радне успешности државних службеника, а први резултати биће познати 2020. године, кажу у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Процењиваће се како рад државних службеника, тако и њихов допринос остваривању циљева целе организационе јединице у којој раде, а први циклус вредновања односи се на период од 1. јануара до 31. децембра ове године.

Нова уредба, коју је Влада Србије усвојила прошле недеље, биће основ за вредновање њиховог рада и у наредним годинама.

У Министарству објашњавају да ће на почетку сваке године бити постављени циљеви, док ће се на крају године оцењивати колико су заиста испуњени.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Бојан Стевић каже за Танјуг да ће се процењивати начин на који државни службеник управља информацијом и задацима, како остварује резултате, да ли је склон учењу и променама, као и професионалним односима.

Уредбом је, каже, дефинисано шта руководиоци конкретно треба да цене при вредновању рада државних службеника, а сами државни службеници биће упознати са тим шта се од њих очекује.

Њихов рад оцењиваће непосредни руководилац, док ће коначну оцену о вредности рада доносити руководилац органа или руководилац сектора у државном органу, као што је помоћник министра и секретар министарства, и то на предлог непосредног руководиоца.

„Ако је реч о руководиоцима цениће се савесност, посвећеност, интегритет, начин управљања људима и стратешко управљање“, рекао је Стевић.

Упитан како ће резултати вредновања утицати на плату, напредовање или евентуални премештај државног службеника на нижу позицију, Стевић каже да у том смислу нема промена у односу на досадашња решења, јер од квалитета рада појединца зависи могућност напредовања или увећања плате.

„Такође, неквалитетан рад доводи до премештаја на ниже радно место са нижом платом или до отказа“, додаје Стевић.

Каже да Закон о платама државних службеника и намештеника даје могућност да на основу остварених резултата државни службеник може да буде награђен у истом звању за цео његов радни век, са максимално до 40 одсто већом платом.

Објашњава да државни службеник који је вреднован као изузетан у испуњавању задатака може да оствари већу плату за максимално пет одсто на сваке две године, а ако своје послове обавља стандардно очекивано, у том случају може да добије максимално увећање од пет одсто на сваких пет година.

„Колико ће стварно увећање плате бити и да ли ће га бити, зависиће од буџетских могућности и Законом о буџету сваке године од следеће године ће се одређивати да ли и колико има пара за увећање плата државним службеницима по основу резултата рада“, рекао је Стевић.

Навео је да је у време фискалне консолидације било онемогућено повећање плата државним службеницима, а да ће оно у будуће зависити од финансијских средстава у буџету.

Упитан како спречити евентуалне злоупотребе у вредновању радне успешности, Стевић каже да ће јединица за кадрове у сваком државном органу достављати руководиоцу извештај о евентуалним пропустима, на основу којих ће моћи да тражи ново вредновање.

„На овај начин јединица за управљање кадровима прати и помаже лицима која вреднују радну успешност да отклоне недостатке који су начињени у поступку вредновања. Такође, у интересу је сваког руководиоца да има што квалитетнији стручни кадар који ће му помоћи у остварењу годишњих циљева“, рекао је Стевић.

Ако постављени циљеви нису испуњени, а непосредни руководилац предложи да сви државни службеници добију највише оцене, Стевић каже да тада руководилац органа има право да тражи да се вредновање преиспита.

Каже да све оцене рада државних службеника, и оне добре, као и лоше које су основ за умањење права или отказ, морају да буду образложене навођењем конкретних примера понашања чиновника или конкретно остварених или неостварених резултата.

Државни службеници, додаје, имају право жалбе и судске заштите у случају погрешног оцењивања.

„Највећи терет за правилну примену уредбе сносе сви руководиоци у државном органу, што је закон препознао и обавезао их да пролазе обавезне обуке које ће им помоћи да правилно примењују уредбу и вреднују радну успешност у складу са најбољим праксама у управљању људским ресурсима“, закључио је Стевић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг