Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић представила је данас извештај о раду Министарства у области заштите животне средине од маја до октобра 2022. године, нагласивши да је у прошлој години постигнут значајан напредак у овој области.
Министарка је, на седници Одбора за заштиту животне, казала да су у другом кварталу усвојене уредбе о проглашењу предела изузетних одлика „Столови“, „Жељин“ као и измене и допуне Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија.
Вујовић је истакла да је усвојен и Акциони план за спродвођење Програма управаљања отпадом у Србији за период од 2022. до 2024. године.
У периоду од јануара до краја јула 2022. године Министарство је у оквиру расположивих апропријација реализовало 6,2 милијарде динара, додала је министарка.
„Само у другом кварталу Републичка инспекција извршила је 711 инспекцијских прегледа и донела 63 решења, а поднето је и шест захтева за покретање прекршајног поступка и пет пријава за привредни преступ“, рекла је Вујовић представљајући.
Говорећи о трећем кварталу, истакла је да су у том периоду усвојене измене и допуне Правилника који се тичу критеријума о одређивању нуспроизвода, као и да су настављене активности у оквиру ИПА пројекта.
У периоду од маја до јула 2022. године, истакла је она, потписано је 37 уговора са јединицама локалне самоуправе за 42 пројекта пошумљавања и озелењавања у укупном износу од 100 милиона динара.
Како је рекла започето је спровођење акције чишћења двиљих депонија у 34 јединице локалне самоуправе, а до јула 2022. уклоњена је 171 депонија на територији локалних самоуправа за шта је утрошено 52,1 милион динара.
Додала је да су опредељена средства за субвенционисање пројеката за очување заштите земљишта као и за смањење загађења ваздуха у Србији за 18 пројеката јединица локалних самоуправа.
Министарка је закључила да је у њеном ресору учињено доста, али да је потребно наставити са оваквим активностима због чега је позвала представнике локалних самоуправа да припреме пројекте за конкурс који ће бити објављен ускоро.
Седницу Одбора за заштиту животне средине обележила је расправа између посланика владајуће већине и опозиције који сматрају да у Србији није учињено довољно и да је потребно определити већа средства за заштиту животне средине.
„Све што смо чули је један тачкасти и хаотични приступ у области животне средине а не стратегијски приступ. Представљено је појединачно улажење у неке проблеме, али нисмо имали прилику да чујемо шта то стратешки доприноси њиховом решењу“, рекао је посланик Демократске странке Бранимир Јованчићевић.
Посланик коалиције „Морамо“ Радомир Лазовић рекао је да би требало да се фокус стави на ваздух и шта је до сада урађено по питању загађења ваздуха.
„Формиране су радне групе које се састају и ништа не раде, ја мислим да не треба да вам аргументујемо ништа, све стоји у вашим извештајима и ви то све знате“, рекао је Лазовић.
Министарка је рекла да се слаже са тиме да је све што је урађено мало, али да нико не може да говори да је то „ништа“ и посебно нагласила да жели да чује конкретне предлоге за решавање одређених проблема.
„Слажем се да је све мало и да морамо да уложимо веће напоре и да се боримо за већа средства. Стално се обраћам председницима општина и градоначелницима да имају спремне пројекте како би могли да аплицирамо“, рекла је Вујовићева.
Посланица Народне странке Ивана Парлић рекла је да министарка доноси законе који лоше утичу на животну средину у Србији, а да су навике грађана секундарне.
Посланик Српске напредне странке Маријан Ристичевић рекао је да је потребно да се више пажње обрати на стање пољопривредног земљишта, чега како је навео, нема у извештају истичући да пољопривреда није „лек и терапија“ за загађење већ загађивач.
„Сточарство чини већи ефекат стаклене баште него сва превозна средства на планети, а то треба у овим информацијама и навести“, рекао је Ристичевић.
Председавајући Александар Јовановић Ћута је дао предлог да се гласа о забрани превоза опасних материја кроз Србију док се стање железничке инфраструктуре не поправи, док је посланик СДПС Јасмин Хоџић казао је да је за такву одлуку потребна анализа више фактора, а пре свега јасно утврдити узрок исклизнућа цистерне која је превозила амонијак у Пироту.
„Прво би требало да добијемо потпуне информације шта се заиста десило у Пироту, а не знамо ни економске последице те забране те такве одлуке морају да се доносе много озбиљније“, рекао је Хоџић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг