Она је у интервјуу за “Политику” истакла да се пуно улаже у заштиту животне средине, између осталог давањем субвенција грађанима који прелазе на еколошки прихватљивије енергенте, куповину еко-возила, пошумљавање.

Оценила је да је пројекат “Јадар” обустављен пре свега због недовољне информисаности грађана и недостатка научних чињеница, а услед великог притиска дела јавности, и то пре него што је урађена студија о процени утицаја на животну средину.

“Израдом студије добили бисмо мишљење струке, што би било од велике користи да заиста сагледамо да ли и како можемо да искористимо литијум као развојну шансу, истовремено поштујући еколошке стандарде”, истакла је она.

Говорећи о субвенцијама домаћинствима која прелазе на еколошки прихватљивије енергенте министарка је навела да је уз подршку министарства које води за три године замењено више од 3.000 ложишта у 30 места у Србији.

“Паралелно са увођењем субвенција за домаћинства, увели смо и меру подршке замене котлова у топланама и другим јавним установама попут школа, вртића. У истом периоду, уз подршку министарства, замењено је око 100 котлова великог капацитета који користе мазут или угаљ котловима на еколошки прихватљивије енергенте”, истакла је Вујовић.

Додала је да је настављено и са пројектима пошумљавања па је од 2018. до 2023. године пошумљено око 1.000 хектара у више од 60 градова и општина у Србији, а пошто је и саобраћај велики загађивач ваздуха субвенционисана је набавка електричних и хибридних возила, за шта је од 2020. министарство обезбедило скоро 600 милиона динара за куповину више од 1.500 еко-возила.

Као веома важан корак у борби за чистији ваздух министарка је навела усвајање стратешког документа Програма заштите ваздуха у Србији за период 2022. до 2030. године којим је, уз даље усклађивање са регулативом Европске уније, усвојен сет мера које би требало да допринесу да ваздух у нашој земљи буде чистији.

Када је реч о уклањању дивљих депонија, Вујовић је навела да ће ових дана бити испуњен циљ ресорног министарства за ову годину од 170 очишћених депонија у 30 места у земљи.

“Ово је трећа година да министарство одваја средства у ове свехе и током три године резултат је око 900 уклоњених дивљих депонија”, рекла је она.

Најавила је да ускоро почиње изградња модерног Регионалног центра за управљање отпадом “Еко-Тамнава” у селу Каленић у општини Уб, где ће се отпад третирати на најсавременији начин.

Реализацијом тог пројекта створиће се предуслови за чишћење дивљих и санацију несанитарних депонија као и за прописно одлагање отпада на територији 15 локалних самоуоправа, које гравитирају ка овом центру.

Министарка је истакла да се проблем недостајуће канализационе мреже убрзано решава на нивоу Владе Србије и да је Министарство заштите животне средине обезбедило 200 милиона евра из кредита Развојне банке Савета Европе, а одвајају се и средства из европских ИПА фондова као и сопственог буџета за пројекте изградње канализационе мреже и постојења за пречишћавање отпадних вода.

Према њеним речима, тренутно се гради 100 км канализационе мреже, а велика средства у износу од 2,8 милијради евра држава је обезбедила и кроз пројекат “Чиста Србија” који се реализује у сарадњи са кинеским партнерима а води га Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

ТопПрес/ Извор: Танјуг