Укупна површина заштићених подручја у Србији сада је 678.196 хектара што је 7,66 процената површине Републике.

У Србији је сада 471 заштићено подручје, а током овог периода проглашено је 15 нових заштићених подручја од националног интереса, па је таквих подручја сада 87.

Заштићени су паркови природе Златибор и Радан, специјални резервати природе Ртањ и Пашњаци велике дропље код Кикинде, предео изузетних одлика Културни предео Тршић – Троноша код Лознице, а појачана је заштита Засавице где је и површина готово дуплирана.

Заштита је успостављена за споменике природе Бледерију код Кладова и Борачки крш на територији општине Кнић, специјалне резервате природе Осредак у долини Западне Мораве и Брзанско Моравиште на територији Јагодине, као и споменик природе Пећински систем Самар у општини Срврљиг.

Како се наводи под заштиту је као споменик природе стављен и Прераст Шупља стена на територији Мајданпека, строги резервати природе су постали Јарешник код Босилеграда и Каленић на територији општине Рековац, док је споменик природе постала Тупижничка леденица код Књажевца.

Како наводи Министарство, стратешки циљ је повећање површина под заштитом на 12 посто територије што је потврђено и Просторним планом Србије.

Статус заштићеног подручја је најбоље средство којим се штите природа а тако дивље биљне и животињске врсте што је очување биодивезитета.

Таква подручја су значајна као репрезенти географских и геолошких знаменитости, и лепоте природе Србије.

“Заштићена подручја представљају живе пејзаже, који се не могу стварати без локалног становништва, које ту остварује своје економске планове и квалитет живота у складу са захтевима очувања природе и одрживог развоја”, наводи Министарство.

ТопПрес/ Извор: Танјуг