Инспекције коначно добијају механизам којим ће са интернета моћи да се уклоне незаконити садржаји – од оних који угрожавају дечја права, преко расне и родне дискриминације, па до рекламирања забрањених производа и свега што угрожава људска права. Уколико власници сајтова, на налог надлежних органа, у року од два дана не уклоне спорни садржај са интернета, ризикују да буду кажњени са 1,5 милион динара, ако је реч о фирми, односно 300.000 динара, за предузетнике.
Механизам којим се уклањају недопуштени садржаји уводи се кроз Предлог измена и допуна Закона о електронској трговини, који се налази пред посланицима у републичком парламенту.
– Сваки садржај који је противан прописима сматра се недопуштеним – каже, за „Новости“, Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине.
Она наводи да су на интернету доступни различити садржаји који на известан начин могу угрожавати људска права и слободе и могу представљати кривична дела:
– То се не односи само на говор мржње, попут изазивања расне, националне и верске мржње, дечје порнографије и слично. Имајући у виду да су садржаји на интернету – поруке, текстови, снимци, фотографије – широког спектра у смислу различитости њихове садржине, јасно је да објављивање и доступност таквих садржаја на интернету може представљати повреду различитих закона. Из тог разлога, изменама и допунама Закона о електронској трговини омогућава се надлежним органима – МУП, тужилаштво, инспекције у различитим ресорима, да донесу акте којима налажу конкретном пружаоцу услуге да уклони недопуштени садржај, као и да то учини одмах, а најкасније у року од два радна дана.
Тај налог садржи прецизан опис места на интернет- страници, односно другом електронском приказу на којем се јавља недопуштен садржај и образложење недопуштености.
– Прописано је и да надлежни сарађују са тржишном инспекцијом и обавештавају се о неправилностима и повредама закона, а све у циљу координисаног деловања надлежних органа који поступају по различитим законима – каже Матићева.
Законом прецизира се и под којим условима трговци могу потрошачима да шаљу СМС-ове и мејлове.
– Међутим, слање нетражених, односно нежељених комерцијалних поруке није дозвољено – упозорава она.
Слање оваквих комерцијалних порука најчешће отпочиње тако што потрошач приликом онлајн куповине остави своју мејл адресу. Или када, приликом онлајн куповине, или касније у поступку рекламације, као и код добијања картице поверења којом остварује куповне погодности, остави свој број.
– Након тога потрошач почиње врло често, некада и свакодневно, да добија комерцијалне поруке од тог трговца, што је супротно законским одредбама – указује наша саговорница. – Међутим, овде треба бити пажљив, јер се врло често дешава да потрошачи у процесу наручивања производа не читају пажљиво услове куповине, не обрате пажњу и кликом пристану да убудуће добијају комерцијалне поруке.
Санкција за нетражени СМС
Потрошачи који примају комерцијалне поруке мимо своје сагласности, могу да упуте пријаву тржишној инспекцији која је надлежна за спровођење надзора над овим законом. Законским изменама прекршајно је санкционисано слање комерцијалних порука супротно вољи лица које поруке прима. Прописана је фиксна казна од 100.000 динара за предузећа, односно 20.000 динара за предузетника.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Д.И.Красић