Теренском провером у само неколико општина у Србији утврђено је да се велики број парцела не користи. Идеја је, кажу у Министарству пољопривреде, да се такво земљиште уступи онима који могу да га употребе, то јест да се таква земља пољопривредницима да у бесплатни вишегодишњи закуп.
Бранислав Недимовић каже да је урађен попис комплетног земљишта и са сигурношћу може да се каже да је 540.000 хектара у државном власиштву.
Теренском провером коришћења државног земљишта у Александровцу, Алексинцу, Беочину и Смедереву утврђено је да се велики број парцела не користи и да су запуштене.
Недимовић каже како је циљ да се такво земљиште најпре идентификује, а онда и понуди закупцима на бесплатно коришћење.
„Обрадиво земљиште, пашњаци, атари а све што је напуштено стављано је у функцију. Нашли смо око 2.400 хектара које није у функцији и понудили га ко жели да окрчи. У првих пет година добијате бесплатно на коришћење земљиште за крчење. У наредних 25 година имате повољније услове да бисте остварили профит. То, у суштини, радимо у целој Србији где се кренуло са давањем у закуп“, каже Недимовић.
Каже да ко жели то да прихвати има вишегодишњи закуп, а за нових 2.500 хектара има доста заинтересованих.
Конкурс за тракторе до 31. маја
Пре неколико дана расписан је конкурс за набавку трактора снаге до 60 киловата. Пола новца даје држава, а реч је о тракторима који су склопљени у Србији.
Недимовић каже да конкурс траје до 31. маја. Указујући да је просечна старост трактора у Србији 19 година, министар додаје да је мера покренута са циљем да се та старост смањи.
„Услов је да трактор буде склапан у Србији, где имамо пет произвођача: ИМТ, „Солис“ у Бољевцу, „Махиндру“ у Новом Саду, белоруске и кинеске тракторе. Ако купите тај трактор који кошта од 8.000 до 20.000 евра, држава вам враћа пола новца. Покривен је широк спектар људи и они који нису обухваћени ИПАРД средствима. У задњих десет година број трактора је повећан за пет одсто а биће још нових позива“, каже министар.
Наводи да ће 2020. биће и других субвенција и подстицаја.
Говорећи о афричкој куги свиња, Недимовић напомиње да много тога може да се испланира, али на нешто попут те појаве не може да се утиче.
„Борба против афричке свињске куге траје већ две и по године. Румунија и Бугарска су yгрожене, и Мађарска. Између Немачке и Пољске постоји ограда. У августу смо имали два инцидента с кугом у Младеновцу, али то смо санирали. Против природе се тешко може, осим да се ставе баријере, као с Мађарском због миграната“, каже Недимовић.
ТопПрес/ Извор: РТС