Више од 10.000 адвоката у Србији моћи ће од сутра да све захтеве грађана и привреде шаљу катастру преко апликације „еШалтер“. Тако више неће морати да долазе на шалтере Републичког геодетског завода (РГЗ). Захваљујући овом сервису и онлајн дигиталној платформи „ГеоСрбија“, адвокати ће из својих канцеларија моћи да имају увид у базе података катастра.
„Више хиљада адвоката ће од почетка марта бити у могућности да остваре дигиталну комуникацију са катастром“, каже за Тањуг портпаролка РГЗ-а Маја Радовић. На овај начин, каже, капацитет катастра повећава се са 170 на више од 5.700 шалтера, а штеди време адвокатима и радницима катастра. Ток решавања поднетих захтева адвокати могу да прате преко сервиса „еКатастар-Статус предмета“. Новим одредбама Закона о изменама и допунама Закона о упису у катастар непокретности и водова, сва решења која доноси катастар биће доступна адвокатима у дигиталном облику на „Електронској огласној табли“ РГЗ. Ако буде потребе, адвокати ће моћи да пошаљу жалбу на квалитет и брзину рада службе, или због дугог чекања на решавање предмета, кроз сервис „еПримедбе на рад катастра“.
Дигиталним повезивањем адвоката и катастра и подношењем захтева у дигиталној форми без одласка у катастар биће, кажу у РГЗ, спречена могућност да предмети буду „задржавани у фиоци“, на шта је велики број грађана и адвоката упозоравао.
У Србији послује готово 5. 000 адвокатских канцеларија и још око 600 лиценцираних геодетских организација.
Маја Радовић каже да је један од приоритета Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за ову годину дигитализација катастра и потпуна реформа у РГЗ-у што је била, каже, и једна од тема састанка потпредседнице владе Зоране Михајловић са ММФ-ом. Адвокати ће, иначе, као и до сада имати дигитални приступ и увид у све базе катастра непокретности кроз сервис е-Катастар и на порталу ГеоСрбија. Подсећа да постоји и е-маил (правнаподршка@ргз. гов. рс) на коју адвокати могу да пошаљу питања која се односе на одређена законска или подзаконска акта, а одговор ће им стићи, каже, од стручних лица. Ова е-адреса је, објашњава, понуђена зато јер се често дешавало да грађани, адвокати и геодетске организације имају потребу за додатном информацијом.
„Најчешће се обраћају особама на шалтеру. У том случају, готово стопроцентно би добили нетачну, непотпуни или паушалну информацију док ће слањем питања на ову е-адресу добити поуздане информације“, каже Радовићева. До краја марта, најављују из РГЗ-а, у дигиталну комуникацију са катастром укључиће се и све банке у Србији. „То ће омогућити бржи упис и брже брисање хипотека и поузданије податке, с обзиром да ће колеге из банака у целој Србији директно приступати сервису катастра и упућивати захтев да се ова врста промене направи“, рекла је Маја Радовић.
TопПрес/ Извор: Танјуг