Србија је од марта прошле године, када је кренуо извоз, у Турску пласирала 5.000 тона јунећег меса, а план је био да се ове године количина дуплира. Питање је само да ли и колико простора за извоз има земља у којој се узгаја 12.000 јунади и годишње произведе 70.000 тона јунетине.
Цена јунећег бута без костију је 800 динара за килограм, што је исто као и прошле године.
То што јунеће месо није поскупело не значи да цена није висока. Најбоља мера скупоће јесте продаја која, како кажу трговци, иде уобичајено, што се тиче јунетине – уобичајено слабо. Нешто јефтиније од бута су јунеће груди и ребра која коштају 570 динара за килограм, док је телећи бут без костију око 1.300 динара.
Телеће месо се много мање купује од свињског и пилећег меса, чија је цена нижа и за неколико пута.
Према подацима Републичког завода за статистику, грађани Србије у просеку годишње поједу 13,9 килограма говеђег меса. Према анкети о потрошњи домаћинстава у 2017. години у београдском региону потрошња говедине била је неких 20,8 килограма по становнику, дупло мање од ове врсте меса јело се те године у Војводини, док је просек на југу Србије тек 8,5 килограма по становнику.
У исто време у Србији сваки становник у просеку поједе годишње 45,4 килограма свињског и чак 50 килограма пилећег меса.
Јовица Јакшић, из Независне асоцијације пољопривредника, каже да је наш проблем то што имамо мали сточни фонд.
„Ми имамо субвенције од ове године од 15.000 динара по бику, али немамо телади, а немамо их јер немамо краве. То је оно што нам треба и о томе држава треба да размишља. Џабе нам субвенције кад немамо сточни фонд“, каже он.
Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар, каже да је стање у српском сточарству катастрофално.
„У Србији је према подацима РЗС прошле године било 878.000 говеда, што је историјски минимум. За 2,3 одсто мање него 2017. године. Имали смо прошле године 12.000 јунади у тову али је због извоза све поклано“, каже Гулан.
ToпПрес/ Извор: Данас