Јединствено орнитолошко откриће, степски вивак први пут забележен у Србији

Јединствено орнитолошко откриће, степски вивак први пут забележен у Србији

Нови Сад – На влажним ливадама код нишког села Бубањ пронађена је нова врста птице у Србији. Млади орнитолог Слободан Марковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије посматрао је и снимио изузетно ретког степског вивка који је ту залутао током пролећне сеобе.

„Имао сам срећу да обилазећи свој омиљени локалитет у околини Ниша пронађем неочекиваног госта. Међу бројним спрудницима и вивцима који су се ужурбано хранили на влажним ливадама пажњу ми је привукла птица коју нисам раније сретао, па сам се латио фотоапарата и снимио је на тлу и у лету. Мојој срећи није било краја када су ми колеге потврдиле да сам пронашао нову врсту за фауну Србије“, поносно каже Слободан Марковић.

Степски вивак је критично угрожена врста која деценијама страда због изловљавања на сеоби и зимовању. Целокупна светска популација ове птице броји мање од 11.200 одраслих јединки. Степски вивци гнезде се на непрегледним травним стаништима у Русији и Kазахстану, а селе се преко средње Азије до зимовалишта у Израелу, Сирији, Еритреји, Судану и северозападној Индији. Изузетно ретко се срећу у Европи и то углавом у јатима са другим врстама птица.

У последње две године орнитолози су пронашли још 4 врсте птица које су по први пут забележене у Србији. Тако је на језеру Русанда код Зрењанина у септембру 2019. откривена тробојна лисконога (Стеганопус трицолор), птица пореклом из Северне Америке. У јануару 2020. на Дунаву недалеко од Новог Сада посматран је жутокљуни морски гњурац (Гавиа адамсии) који је вероватно долетео из далеких тундри северне Азије или Северне Америке. На језеру код села Kарајукића Бунари на Пештеру у јуну 2020. боравио је азијски златни вивак (Плувиалис фулва) пореклом из тундри источне Азије или Аљаске. Почетком октобра 2020. јавност је обрадовало откриће сибирске плаворепке (Тарсигер цyанурус) у Националном парку „Тара“. Ова малена птица певачица гнезди се на северу Европе и Азије.

ТопПрес/ РИНА

KOMENTARI