Како успешно гајити ћурке

Како успешно гајити ћурке

У последње време ћурке су све ређа појава на пољопривредним газдинствима. Узгој ове живине се знатно смањио због отежаног пласмана и високе цене меса. Упркос томе представљају богат извор меса које је идеално за печење па чак и за сушење.

Ћурка је најкрупнија врста домаће живине и гаји се првенствено због меса. Носивост је мала и јаја се углавном користе за приплод. Ћуреће месо је врло доброг квалитета. Ћуретина има низак садржај масти и холестерола, висок садржај протеина, доброг амино-киселинског састава и добар је извор витамина Б-комплекса и селена, те се често препоручује у дијеталној исхрани. Узгој ћурки је прилично једноставан, али и поред свега оне се ретко гаје. Најчешће се ради о мањем броју за властите потребе, а мање за тржиште.

Разлог овом стању треба тражити у отежаном пласману, због нешто већих цена ћурећег меса у односу на друге врсте меса и одсуству навике конзумирања ћуретине. Поред тога, постоји неколико критичних момената током узгоја где у случају немара или незнања може доћи до значајнијих губитака.

Како гајити ћурке

Ћурке се могу гајити екстензивно, инетензивно, а у пракси се често среће и прелазни (полуинтензивни) систем гајења. Екстензивни начин гајења данас је скоро напуштен. Интензивно (индустријско) гајење подразумијева потпуно контролисане услове смештаја, исхране и превентивне здравствене заштите. Мања јата се могу гајити полуинтензивно, где се ћурке одређени период након „бобања“ држе у испустима гдје могу подмирити један део потреба за храном и боравити на свежем ваздуху и сунцу. Критичан период код узгоја ћурки су први дани живота. Ћурићи су осетљивији од подмлатка друге живине до периода док се не „пребобају“, односно доб од око 2 месеца. У првим данима живота ћурићи су јако осетљиви на температурна колебања, промају, влагу, пренасељеност. У овом периоду су јако плашљиви, несналажљиви, неспретни и слабо виде. Често падају, окрећу се на леђа и не могу да устану. У првим данима треба их „учити“ да пију и једу и због свега тога помоћ и надзор човека су неопходни. Ћурићи добро разликују боје, зато је добро у хранилице ставити издробљена зрна црвеног кукуруза да би их јака боја привукла на узимање хране. Хранилице и појилице морају бити добро осветлене. На руб појилице могу се руком ставити капљице воде да би што раније почели да узимају воду.

Смештај

Успешан узгој зависи и од услова смештаја. Неопходно је обезбедити довољно подног простора, простора на хранилицама и појилицама. До четврте седмице старости може се сместити 12 ћурића на 1 м2. У наставку това у интензивном узгоју може доћи максимално 34 кг живе масе по квадрату, а у екстензивном и полуинтензивном 25 кг. У пренасељеним објектима слабији су прирасти, појављује се канибализам, губици су повећани.

За простирку се користи пиљевина меког дрвета, слама или неки други материјал који добро упија влагу. Испуст, уколико је могуће, треба уредити на земљишту са песковитом или кречњачком подлогом. Ћурке у испусту треба да се осећају сигурно, дакле да имају заштиту од временских неприлика (јаког сунца, вјетра, кише) и предатора.

Довољна количина свежег ваздуха, правилна осветљеност и температура објекта предуслови су успеха у овој производњи. Температура у првој седмици у зони кретања треба да је 35-38 Ц. Од друге седмице живота температура се постепено смањује за око 3оЦ седмично, до вредности од 20 до 21 Ц, када се обично престаје са догревањем.

Препорука је да се у исхрани ћурки користи пелетирана храна, с тим да је величина пелета и садржај храњивих материја прилагођен узрасту. У првим данима неопходна је исхрана високо квалитетном храном. Након осетљивог периода, после „бобања“ ћурићи се могу пуштати у испусте, што у зависности од величине и квалитета испуста појефтињује исхрану. У исхрани се користи 4 до 5 смеша различитог садржаја храњивих материја. У прве 4 седмице у исхрани ћурки користе се смеше са 28% протеина, седеће 4 седмице користе се смеше са 24% протеина, затим се прелази на смеше са 20%, а од 14. седмице до краја това користе се смеше са 16% протеина. Дужина това и утрошак хране су различити, што зависи од жељене телесне масе на крају това и начина гајења.

Текст је оригинално објављен у магазину Агро Планета

Пише: Дипл. инж. Радмила Цвијић (Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди РС – ПЈ Добој)

KOMENTARI