smart

Топола –  Предраг Мирковић – Пампур рођен је 20. јануара 1955. године  у селу Загорица надомак Тополе. Свој рођендан обележавао је скромно у кругу породице, све док једне ноћи није сањао чудан сан.

„Дошло ми је на сан да треба да имам запис где сам се родио. Пре три  године смо у присуству свештеника Николе који је парохијан овде направили тај запис под овим храстом и ево решили смо да га обновимо. До 1974. године смо живели овде у  Загорици, кад сам се вратио из војске видео сам да живот на селу није као у граду и тада смо прешли у Тополу где сам радио у једној фабрици, касније у Аутосаобраћају као возач аутобуса и одатле сам отишао у пензију али и даље  радим. Направио сам својој деци куће, лепо живимо хвала Богу. Имам два сина, четворо унучади, ипак овде где су корени, увек се окупљамо“, каже за ТопПрес слављеник Предраг Мирковић.

Предраг Мирковић поред дрвета „запис“, фото: ТопПрес

Његов рођендан, већ три године прославља се под дрветом „запис“ недалеко од кућног прага. Тим поводом поред храстовог дрвета окупе се Предрагови рођаци и пријатељи за које се припрема шумадијски чај и богата гозба.

„Јесте да је несвакидашња слика да се рођендан слави под дрветом на њиви и то још уз свештеника, али донели смо и сто који је постављен у слављеничком стилу. Данас је посни дан, припремили смо рибу, ту су колачи, пиће“, рекао је Мирковић.

Свештеник Никола освештао је „запис“, фото: ТопПрес

Један од наследника који ће сигурно наставити традицију коју је Предраг започео је његов син Дарко. Очев рођендан и дрво Запис пренеће на своју децу као обичај који се мора поштовати.

Дарко обнавља „запис“, фото: ТопПрес

„Данас је мом оцу 66 рођендан, велики је празник Јован Крститељ и ево већ трећу годину ми се окупљамо поред дрвета Запис које смо ми и обележили. Секиром обновимо овај крст који смо урезали мало засечемо корицу дрвета то је обичај. Раније Срби нису имали цркве и нису имали могућност да се моле на светим местима већ су углавном храстово дрво обележавали крстом као дрво Запис, ту су се молили то је било свето дрво. Ја сам подржао ову очеву жељу и то је један од начина да се сачува наша вера, традиција, обичај који су наши стари започели“, рекао је Предрагов син Дарко Мирковић.

ТопПрес

Фото: ТопПрес