Извозна цена се кретала од 1,5 до два евра по килограму, а сушена шљива се и даље највише извози на тржишта Русије, Словеније, Хрватске и Француске.

Прошле године је извезено 4.158 тона сушене шљиве, а у ПКС за Танјуг наводе да Србија има просечну годишњу производњу од око 6.000 тона сушене шљиве.

Највећа производња суве шљиве је у Колубарском ,Топличком и Шумадијском округу.

У ПКС објашњавају да свежа шљива намењена за сушење треба да се одликује крупним плодовима одговарајућег спољашњег изгледа, флексибилне покожице, златно-жутог меса, повољног односа месо-коштица и треба да је убрана у фази оптималне зрелости за овај вид прераде.

Да би се обезбедио стандардан квалитет сушене шљиве за домаће и инострано тржиште, треба изабрати погодне сорте шљива за сушење, а у ПКС кажу да су сорте које су препоручљиве за производњу за ову намену пожегача, стенлеј, ваљевка, чацанска родна…

Иначе, укупна производња шљиве у 2020. износила је 582.547 тона, од чега у региону Шумадије и западне Србије 388.894 тона, што представља скоро 67 одсто укупне производње шљиве.

У ПКС кажу да укупна површина под засадима шљиве у 2020. години износи 73.010 хектара, са просечним приносом од скоро осам тона по хектару, што је за око три одсто виши принос у односу на претходну годину.

Петогодишњи просек производње шљиве износи око 474.740 тона.

У 2020. години извезено је 31.996 тона шљиве, од чега чак 86 одсто свеже шљиве или 27.544 тоне.

ТопПрес/ Извор: Танјуг