Топола – На два точка право на море! Авантура коју је Петар Николић из села Винча сањао од малих ногу и која је била уједно и његов тест идржљивости овог лета је реализована. Како каже подршка и ослонац су му били родитељи, без њиховог благослова није било могуће кренути пут Црне Горе преко Босне и Херцеговине.
„Још као клинац маштао сам о овоме. Возио сам бицикл од малих ногу али увек је у мени било тог авантуристичког духа да урадим нешто што није баш свакодневица. Годинама сам планирао овај пут, припремао опрему, упознавао трасу којом ћу возити јер ипак је то озбиљан и тежак подухват. Кренуо сам од куће 11. јула а вратио се 19. јула. Могу рећи да је мој сан испуњен али да овде није крај“, рекао је за ТопПрес Петар Николић.
Његов циљ није био одлазак на море да би се купао и видео море, већ да би пропутовао на свом двоточкашу. Током свог путовања Петар је упознао много људи и сви су га дочекали и испратили као своје дете.
„Људи су ми на сваком кораку пружали подршку. Од пролазника који су застали да се сликају и да ме питају одакле сам и где идем, до љубазних домаћина који су ми отворили врата свог дома да одморим, ручам преспавам. То је нешто што ћу заувек памтити, јер није мала ствар пустити странца у кућу. Ја сам у њихове кафане и куће улазио као непознат гост али сам био дочекан и испраћен као да сам део породице“, казао је Николић.
Пут дуг 768 км, пун изазова. Из воћарског краја села Винча, Петар наставља преко Рудника до Чачка па све до циља Сутоморе и Бар.
„Пут је трајао од 11.07. до 19.07. Прешао сам 768 километара, било је око 9000 метара успона, за 45 сати вожње. Од опреме сам имао шатор, врећу за спавање, ствари (бициклистичке и памучне), два бидона од 800мл и нешто хране и мало алата. Од опреме за вожњу имао сам четири мајице, два шортса од ликре и једну танку тренерку од материјала сличном ликри. Уз то све рукавице, танка јакна, као и обавезна кацига и флуоресцентни прслук. Крећем из родног села Винча, затим Рудник, Чачак. Од Чачка кроз Међувршје до Ужица, одакле се наставља до Кремна преко Мачката и Шљивовице. Крајња тачка првог дана је била Мокра Гора. Време првог дана је било добро за вожњу, с тим што је падала киша на Мокрој гори неких 45 минута. То је спустило температуру и олакшало успон до Дрвенграда и места где сам преспавао, близу граничног прелаза. Највећи успони су након Ужица и пре Кремна, где може бити напорно посебно ако је врућина. Други дан сам прешао Мокру Гору и Фочу. Трећег дана настављам пут ка Требињу. Успон на Чемерно је био најзахтевнији успон на овом путовању. Четвртог дана сам био у Требињу. Петог дана настављам ка Сутомору крајњој дестинацији. Шести дан сам провео у Сутомору, седмог дана настављам ка Бару. Осмог дана сам у Подгорици. Деветог дана крећем назад. Све у свему, задовољан сам путовањем. Прошао сам кроз много лепих предела, упознао мештане многих места, видео нешто о чему сам раније само слушао из дединих прича“, истиче Николић.
ТопПрес
