ПРОБЛЕМ ЕКО-ТАКСE: Платишама још гори услови

ПРОБЛЕМ ЕКО-ТАКСE: Платишама још гори услови

НАПЛАТА посебне еко-таксе искључиво по килограму производа који након употребе постаје отпад катастрофално је решење по домаће произвођаче, сматра Драган Дилпарић, потпредседник Одбора за животну средину Америчке привредне коморе, иначе задужен за те послове у компанији „Горење“. Ову накнаду плаћају произвођачи и увозници електронских и електричних уређаја, гума, батерија, акумулатора, уља и мазива…

– Реч је о решењу предвиђеном Нацртом Закона о накнадама за коришћење јавних добара који је сад у јавној расправи – појашњава Дилпарић.

– Обрачуном накнаде по килограму производа стимулисаће се произвођачи који уграђују неквалитетне сировине у производе. Једноставно, ако у веш-машину произвођач стави лим дебљине два милиметра, а не три, платиће мању накнаду и цена производа ће му бити нижа.

Дилпарић наводи пример банкомата који имају „50 килограма метала, 100 килограма бетона и 300 грама електронике“.

– Апсурд је да за њих платите накнаду по килограму – истиче саговорник „Новости“. – Да не рачунамо колико то износи по цени производа, јер се на све трошкове производње урачунава и та накнада, па на добијени износ још ПДВ, па се то проследи продавцу који угради своју маржу и ПДВ…

Ови произвођачи већ осам година плаћају накнаду за производе који после употребе постају посебни токови отпада. И увелико се жале због нелојалне конкуренције коју им стварају увозници и произвођачи који ову таксу једноставно – не плаћају, па самим тим своје производе продају јефтиније. С друге стране, рециклажна индустрија не добија редовно подстицаје које је држава обавезна да им даје. Па је и она у проблему.

Званичних података о томе колико је тачно новца наплаћено од ових накнада – нема. Србија је 2010. године донела законску регулативу којом је обавезала произвођаче и увознике да плаћају накнаду за производе које стављају на тржиште. Те накнаде су у том тренутку биле изузетно високе, али су биле добре, у циљу да се подигну капацитети рециклажне индустрије, коју Србија у том тренутку није имала – указује Драган Дилпарић.

– Данас, осам година од доношења те законске регулативе, ми и даље плаћамо високе накнаде које смо уградили у цену производа и пренели на крајњег купца, то јест потрошача. А, висина те накнаде учествује, у просеку, око 12 одсто у цени производа. Поређења ради, просек у Европској унији је од 0,79 до 2,19 одсто у цени производа.

Дилпарић истиче да произвођачи у Србији предлажу моделе који су већ усвојени у свету.

– То је да се дозволи произвођачима и увозницима да сами брину о својим производима који након употребе постају отпад, али уз адекватну контролу државе – објашњава Дилпарић.

– Ми сада имамо више од 7.000 обвезника ове накнаде. Колики државни апарат вам треба да бисте могли да исконтролишете да ли су сви платили накнаду и где тај новац иде? Зна се да се накнада уплаћује у буџет, али питање је да ли се новац враћа за оно за шта је прикупљен. Тај новац треба да буде намењен за управљање у животој средини, а управљање отпадом подразумева и сакупљање, и транспорт, и складиштење, и третман. А сада само подстицај добија рециклажна индустрија и то нередовно.

Произвођачи акумулатора, батерија, уља, као и произвођачи електричног и електорнског отпада имају обавезу да годишње достављају извештај Агенцији за животну средину, а таксу да плаћају квартално.

Према званично доступним подацима ове агенције произлази да свака трећа фирма у Србији, која је обвезник плаћања посебне еко-таксе, чак ни не доставља Агенцији свој извештај на време. Међутим, то не значи да су они који су извештај доставили истовремено и платили таксу.

ГОДИНА ОТПАДА – 2019.

ИАКО се очекивало да ће 2018. година бити „година отпада“, у Министарству заштите животне средине најављују да ће то ипак бити кључно питање током 2019. године. Према речима Ивана Карића, државног секретара у овом министарству, догодине се очекује усвајање највећег дела легислативе у овој области.

– Половином ове године направићемо једну неформалну верзију преговарачког тима. Неопходна је сарадња привреде и државе, а радне групе ће учествовати у припреми више правилника – рекао је Карић на недавно одржаној регионалној конференцији „Заштита животне средине – Управљање отпадом“.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Д.И. Красић

KOMENTARI