Срби имају по 14 парцела које су распарчане – да ли је ово решење

Срби имају по 14 парцела које су распарчане – да ли је ово решење

У Србији је неопходно укрупњавање земљишта јер просечно пољопривредно газдинство има око 14 парцела које су уситњене и удаљене. Да би се то учинило потребан је посебан закон о комасацији који ће бити донет следеће године, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

„Министарство пољопривреде је већ оформило радну групу за израду закона о комасацији, односно укрупњавању земљишта којим ће се успоставити ефикасније процедуре и стабилније финансирање комасације“, рекао је Недимовић на конференцији „Будућност управљања руралним земљиштем“ у организацији Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ).

Према његовим речима, од укупњавање парцела имаће велику корист пољопривредници, али и држава кроз повећање пореских прихода, изградњу нове инфраструктуре и система за наводњавање, а обезбедиће се и земљишта за индустријске зоне и депоније.

„За спровођење комасације најважнија је политичка воља да се приступи томе, а од тога беже сви. Међутим, у тај процес мора да се уђе“, оценио је Недимовић.

Министар је казао да је у Србији у претходних 10 година поступак укрупњавања земљишта покренут на 125.000 хектара, али да то није довољно јер је раније површина укрупњеног земљишта износила око 40.000 хектара.

„Спровођење комасације је отежано малим капацитетом локалних самоуправа у Србији. Оне тешко могу да задовоље стандарде на основу којих би се реализовали овакви захвати имовинско-правног карактера јер немају стабилан систем финансирања“, рекао је Недимовић.

Он је додао да Управа за пољопривредно земљиште у оквиру Министарства пољопривреде има посебан фонд за комасацију из којег ће наредних година све више средстава бити на располагању локалним самоуправама.

„Суштина је да укрупњавање парцела у великој мери побољшава пољопривредну производњу и смањује трошкове, а све то даје добру и развијену економију“, казао је министар. Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб рекао је да је важно да се пољопривредне парцеле у Србији укрупне јер ће се на тај начин повећати инвестициона сигурност и ефикасност њиховог коришћења.

„Земљиште је ограничен ресурс и не може се умножити, зато морамо да га искористимо најбоље што умемо“, казао је Шиб. Према његовим речима, важан део приступања Србије Европској унији је одрживи развој, друштвено одговорно пословање и побољшање услова живота грађана, што Немачка подржава. Говорећи о анализи ефеката комасације председник Управног одбора НАЛЕД-а Владимир Новаковић рекао је да је комасација смањила трошкове пољопривредника за гориво чак 27 одсто јер они сада иду на једну њиву уместо на више удаљених.

„Трошак за семе је смањен шест одсто, а за коришћење механизације четири одсто. На једном хектару трошкови пољопривредника су смањени од 3.300 динара у централној Србији до 4.100 динара у Војводини“, казао је он и оценио да би нови закон о комасацији требало да допринесе додатном смањивању тих трошкова. Оценио је да је само у Војводини потребно обавити укрупњавање око 800.000 хектара земљишта, за шта је, имајући у виду да поступак комасације траје око три године и четири месеца, потребно више од 60 година.

„Неопходно је реорганизовати систем финансирања комасације са државног и покрајинског нивоа како би био усклађен са процедурама и буџетима локалних самоуправа и размотрити нове моделе рада локалних комисија за комасацију“, казао је Новаковић. Секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Војводине Вук Радојевић рекао је да су пољопривредне парцеле у Србији уситњене, удаљене и неправилног облика, што чини пољопривредну производњу мање економичном. „Прошле године је у поступку комасације било око 90.000 хектара земљишта у Војводини, а уложено је 211 милиона динара што показује да је пољопривредно земљиште најважнији ресурс са којим располажемо“, казао је Радојевић.

ТопПрес/ Извор: Бета

KOMENTARI