Србија кренула у борбу против ширења неплодног земљишта

Србија кренула у борбу против ширења неплодног земљишта

Министарство заштите животне средине почело је са израдом Нацрта националног акционог програма (НАП) за борбу против (дезертификације) ширења сувог и неплодног земљишта и последица суша на територији Србије.

Циљ је да се јасно одреди шта све доприносе том проблему у нашој земљи а затим утврде практичне мере неопходне за борбу против ширења неплодног тла и последица суше, објавило је данас Министарство заштите животне средине на свом сајту.

За потребе израде Нацрта НАП-а, ресорно министарство је образовало Радну групу коју чине, како се наводи, представници релевантних државних органа и организација, научних и стручних институција и организација цивилног друштва.

Према проценама УН-а, више од једне милијарде људи и око једне трећине пољопривредних површина на Земљи погођени су деградацијом тла, па тиме и потенцијално изложени дезертификацији.

Ширење пустиња и неплодног земљишта, највише се види на афричком континенту, али је све учесталије и у остатку света и тренутно је један од највећих еколошких изазова на планети.

Последица све веће површине под пустињама у свету је, према мишљењу бројних експерата и организација за заштиту животне среднине, и значајно повећана миграција становништва, највише из земаља Африке и индијског потконтинента.

Према извештају УН „Перспектива светске популације, ревизија, кључни налази и табеле“ из 2015. године, у свету ће до 2050. године бити између 8,5 и 9,7 милијарди људи, за разлику од данашњих седам милијарди.

До 2100. године, свет ће како се процењује, насељавати око 11,2 милијарди људи при чему ће након 2050. Африка бити једини регион који ће бележити константан

раст популације, па ће 2100. Африку насељавати 39 одсто укупног светског становнишва.

Због све чешћих таласа миграција, експерти су становнике из ових делова света, који траже боље место за живот, означили као „еколошке мигранте“.

Упозоравају да овај феномен изазван нестајањем плодног тла представља како хуманитарни, социјални и економски проблем, тако и безбедносни ризик.

Главни узроци ове појаве су пренасељеност, сеча шума, шумски пожари, преинтензивно обрађивање земље и загадење хемијским и билолошким препаратима.

Проблем деградације земљишта проузрокован дезертификацијом озваничен је 1992. године на Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју одржаној у Рију.

Тада је одлучено да се овом питању посвети посебна Конвенција, која је усвојена 17. јуна 1994. године у Паризу.

Конвенцију Уједињених нација за борбу против дезертификације до сада је ратификовало више од 186 земаља, од којих је преко 140 погођено овим проблемом.

Србија је ратификовала Конвенцију новембра 2007. године одредбама нашег закона којим је овај међународни документ потврђен.

Све државе потписнице Конвенције дужне су да припреме националне акционе програме (НАП).

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI