Од високог крвног притиска у Србији болује сваки други одрасли становник, а обољење које се некада сматрало болешћу старих данас је све присутније у другој и трећој деценији живота.
Особа која има висок крвни притисак најчешће нема симптоме, због чега се артеријска хипертензија назива и тихим убицом. Хипертензија оштећује многе органе, најчешће крвне судове, због чега долази до можданог удара, оштећења срчаног мишића.
Превенција, лечење, компликације нелечене хипертензије, тема су Међународног конгреса о хипертензији који се одржава у Београду, а на коме учествује више од 500 лекара из земље и иностранства.
Лекари из Србије имају прилику да размене искуства са водећим стручњацима за лечење хипертензије и кардиоваскуларних болести из Немачке, Италије, Швајцарске, Шпаније, Грчке, Белгије, као и из земаља региона, Словеније, Хрватске, Северне Македоније и Босне и Херцеговине.
Кардиолози, ендокринолози, нефролози, васкуларни хирурзи, психијатри, неуролози, специјалисти медицине рада, специјалисти хигијене и исхране здравих и болесних, говорили су о значају гојазности, соли, воде за пиће, улози дијетотерапије, физичкој неактивности и неадекватној физичкој активности без стручног надзора, примени суплемената.
Проф. др Весна Стојанов, председница Удружења за хипертензију Србије истиче да је висок крвни притисак узрок шлога у 70 одсто случајева, а готово у 30 одсто узрок отказивања бубрега.
Она објашњава да све више младих и деце који имају тај здравствени проблем јер су водећи ризикофактори – стрес и физичка неактивност.
„Ретко када можете наћи децу која су напољу, они су претежно или за компјутером или у теретани. Нико претходно не уради преглед, да те вежбе буду под контролом. Важно им је да имају мишиће, а не размишљају о срцу“, рекла је Стојанов за Танјуг.
Она је појаснила да проблем представља и слана храна, месне прерађивине које су главни извор соли. Фактори ризика који доводе до повишеног крвног притиска су и пушење, алкохол, енергетска пића, газирани сокови.
Председник Европског Удружења за хипертензију Креутз Реинхолд са Универзитета у Берлину, говорио је о повезаности лекова за хипертензију са настанком карцинома и разјаснио је многе заблуде које су до сада објављиване, с обзиром на то да бројне анализе нису дале чврсту повезаност између антихипертензивних лекова и карцинома.
Доскорашњи председник Европског удружења за хипертензију Тсиоуфис Константинос са Универзитета у Атини, имаће предавање како нове лекове против дијабетеса који имају и кардиопротективни ефекат, утичу на смањење вредности крвног притиска, телесне тежине и самим тим смањују и настанак срчане и бубрежне слабости.
Са Универзитета у Барселони, гост у Србији биће проф. др Антонио Цоца, који ће говорити о утицају артеријске хипертензије на настанак срчане слабости, с обзиром на то да је 47 одсто срчане слабости последица повишеног крвног притиска.
О новим Европским препорукама и колико оне могу да се примењују у свакодневном раду говориће гости са Универзитета из Загреба- проф. др Бојан Јелаковић, проф. др Ратко Стевановић и др Живка Дика.
Гианфранко Парати из Милана, експерт из области дијагностике повишеног крвног притиска, говориће о улози и значају амбулаторног 24-овног мониторинга артеријског крвног притиска, апарата који пацијент носи 24 сата и који прати вредности притиска током уобичајених дневних и ноћних активности.
Такође, говориће и о значају 24-овног праћења вредности периферног, централног притиска и параметара крутости крвног суда. Ти параметри утичу на смањење еластичности крвног суда, због којих се код старијих особа мере знатно више вредности притиска.
ТопПрес/ Извор: Танјуг