Горњи Милановац – Многи од нас муку муче са вишком килограма, и улажу огроме напоре како како би скинули кило или два, али Владимир Вуковић из Горњег Милановца за годину дана омршао је читавих 121 килограм. Тачно у ово доба прошле године овај Горњомилановчанин је имао 208 килограма, а уз операцију желуца сада има тачно 87.

„Имао сам велику муку и проблеме због вишка килаже, много је тешко живети са 208 килограма, то није био живот већ мучење. У прво време сам доста јео и претеривао, међутим касније сам спајао оброке јео само два пута дневно, али је метаболизам стао са варењем и кренуло је нагло гојење и имао сам огромне проблеме. Касније није ту само био проблем у здравственом стању и исхрани, већ и у гардероби коју нисам могао да нађем у Србији, већ сам куповао по иностранству, величине 8хл“, казао је за РИНУ, Владимир Вуковић.

Владимир Вуковић, фото: РИНА

Иако је био огромни љубитељ хране и за један оброк јео два хлеба и килограм ћевапа, Владимир је осетио да му се здравствено стање погоршава и да уколико ствари не предузме у своје руке пише лош сценарио.

„Отишао сам код стручањка и рекли су ми да имам проблем са такозваним БМИ (Боди маст идекс) који је скочио на 65, а доктори су ми рекли да смртност ступа на 60, а додатно ме је мучио повишен притисак. Од тог тренутка нисам могао више да дишем, спавам, ни да се крећем, али никако нисам могао то да предупредим“ додао је Вуковић.

Међутим, када су ствари додатно кренуле на горе и многе дијете па ни тренинзи ниси помагали, Владимир се одлучио да се подвргне операцији желуца.

Фото: РИНА

„У томе сам видео једини спас и решење, живот ми је висио о концу. Оперисао сам се у Подгорици. Многи који су долазили на операцију, задржавали су се до три дана, а ја десет јер сам био најкомпликованији случај који су до тада имали. Сам тај пост-оперативни ток је трајао око десет дана, а већ након првог месеца када сам се измерио имао сам тридесет килограма мање, и тих првих месец данас сам конзумирао само воду, а након тога кашице и у једном тренутку ја који сам толико јео заборавио сам како се жваће, већ сам почео као беба све изнова. Нисам осећао глад, нити сада имам потребу превелику за храном, чак ретко волим и да је видим на столу. Сада волим да спремам, прави сам гурман, али што се тиче хране могу да поједем један ћевап“, закључио је храбри Горњомилановчанин.

Данас Владимир трчи без проблема, па чак се и не задише, оно што га највише радује што не мора да гардеробу купује по иностраству, већ његову Л величину може наћи у сваком домаћем бутику.

ТопПрес/ РИНА