На критике да грађани доспевају на “црну листу” неплатиша Кредитног бироа због дугова од неколико динара, из Удружења банака одговарају – листе доцњи праве компјутерски системи.
На многобројне притужбе грађана да су доспели на црне листе неплатиша Кредитног бироа, због неколико динара дуговања на затвореним кредитним или текућим рачунима, за које нису ни знали, реаговала је гувернер Јорговака Табаковић. Она је апеловала да банке учине све да то спрече, јер сваки грађанин који има доцњу дужу од 60 дана, не може да добије одобрење кредитног бироа, за подизање кредита. Како да будете сигурни да сте рачун угасили и измирили све дугове истраживала је Марија Комазец.
Рачун је угашен оног тренутка када од банкара добијете потврду да је угашен, тврде у Ерсте банци. Међутим, у пракси се често дешава да грађани мисле да је рачун угашен, а на њему и даље постоје нека дуговања.
“У пракси се често дешава да клијенти имају неке друге призводе, попут кредитних картица, кредита и дозвољених миниса. Онда дођу да затворе те обавезе и некако увек подразумевају да се затварањем тих обавеза затвара и текући рачун, што накнадно у неком моменту може направити проблем, јер обавезе по основу одржавања тог рачуна могу да нарасту и онда када поднесу захтев за кредит у некој другој банци долазе у ту проблематичну ситуацију”, каже Милан Тодоровић, директор филијале Ерсте банке.
Та проблематична ситуација може се решити тако што банка изађе у сусрет клијенту и отпише та дуговања, јер се утврди да клијенти нису са намером престали да плаћају. А у другом случају, клијенти сами намире та дуговања.
Када грађани могу бити сигурни да је њихов рачун угашен?
“Обавезно поднесите захтев за гашење. Питајте свог банкара у ком року можете доћи по потврду да је тај рачун угашен. Некада се то може догодити истог момента, некада кроз два три дана, зависи ако постоје нека резервисана средста, ако сте нешто картицама плаћали, па није прокњижено. Обавезно тражите потврду да сте тај рачун затворили”, изјавио је Тодоровић.
У случају да се после тога појави уписана доцња у извештају Кредитног бироа, клијент може да докаже да дуга нема. Из удружења банака објашњавају да црне листе неплатиша не прави Кредитни биро, већ компјутерски системи банака.
Кредитни биро, функционише по аутоматизму – свакодневно “усисава” податке о дуговима грађана из банкарских система и не прави разлику да ли је реч о једном динару или хиљадама и милионима динара дуга.
ТопПрес/ Извор: ГдеИнвестирати/Н1, Марија Комазец