Министар пољопривреде, шумарства и привреде Бранислав Недимовић, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици уручили су решења о одобравању пројекта пољопривредним произвођачима који су поднели захтеве на ИПАРД јавни позив за набавку нове механизације.
Јадранка Јоксимовић је на конференцији за медије рекла да ово показује све предности због чега је Србија на европском путу, као и шта статус кандидата носи, како кроз обавезе које имамо, тако и кроз користи коју сви грађани могу да имају.
Подсетила је да Србија као земља кандидат користи предприступне ИПА фондове већ годинама уназад, као и да постоје и други програми које користе студенти и мали привредници.
„Међутим, оно што је новина и на шта смо поносни као Влада је то да смо од маја ове године, када сам потписала ИПАРД програм за Србију, успели да обезбедимо за наше пољопривреднике бесповратна средства у износу од 175 милиона евра, бесповратно до 2020. године“, указала је Јоксимовићева.
Према њеним речима, до 2020. године, значајан износ новца, уз државно суфинансирање и улагање пољопривредника, око 400 милиона евра, стоји на располагању нашим пољопривредницима, док је из европских фондова 175 милиона евра бесповратно.
Како је навела, многе Владе су пре 2014. године својим нечињењем онемогућиле српским пољопривредницима да неколико година користе ове фондове.
Јоксимовићева каже да јесте била захтевна процедура, те да је између осталог било потребно изместити у Београд Управу за аграрна плаћања из Шапца, како би се добила средства за пољопривредне произвођаче.
„Европско тржиште је захтевно тржиште, треба бити спреман да се сутра изађе на европско тржиште, треба нашу пољопривреду учинити конкурентнијом и бољом“, истакла је министарка.
Истакла је и да су европски фондови неодвојиви од равномерног регионалног развоја и додала да је из тог разлога њен циљ колико да Србија отвара нова поглавља, толико и да користи фондове и да се на тај начин равномерно развијају сви делове Србије.
Недимовић: Расписан и четврти позив
Министар Недимовић је навео да је данас расписан и четврти позив који се односи на набавку и изградњу физичке имовине и указао да је тај нови конкурс 25 милиона евра, колико су отприлике била три претходна заједно.
Како је навео, данас је додељено средстава око три милиона евра, највеће две апликације су биле на 72 и 77 милиона динара, а најнижи износ средстава је милион и 200.000 динара.
Чињеница је да у време приступања ЕУ пољопривреда је та која доста трпи у погледу прилагођавања, каже Недимовић и додаје да су од тренутка када су на располагању ИПАРД фондови у пољопривреди је највише користи.
„Имали смо 502 апликације у претходна три конкурса, има ту и оних које нису добре и које смо одбацили. Тек смо шест месеци у овом пројекту и мислим да ће ситуација бити све боља и боља“, казао је Недимовић.
Најавио је да ће почетком децембра бити још један позив, који ће бити пети ове године, као и да ће покушати да се акредитују још две мере – она која се односи на рурални туризам и мера која се односи на техничку помоћ.
Министар је указао и да је Србија испунила све услове за отварање поглавља 11 у преговорима са ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да ЕУ жели да људима који се баве пољопривредом обезбеде праве алате за свој посао.
Додаје да ће се средства из ИПАРД програма користити за бољу механизацију, модернизацију и разне алате које су пољопривредницима потребне, као што су на пример трактори, пластеници, системи за наводњавање…
„Сектор пољопривреде је важан сектор у Србији. Морате да будете конкурентнији. Већ сада је овај сектор успешан, штавише, извоз из Србије у ЕУ је можда и утростручен. Надамо се да ћемо гледано дугорочно успети да учинимо српску пољопривреду отпорнијом и конкурентнијом“, указао је Фабрици.
Међу пољопривредницима који су конкурисали за ИПАРД средства је и Јелена Маго, која је за породично газдинство обезбедила више од половине новца потребног за куповину машине.
„Сектор млека је у питању, ми имамо музна грла 100 комада. Телехендлер је предмет инвестиције и користићемо га у све намене како на њивама, тако и за манипулацију стајињаком, за храну“, каже Јелена Маго.
ТопПрес/ Извор: РТС, Танјуг