Велика субота је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Господ Исус Христос разапет на Голготи, због чега се и Велика субота, коју је према веровању Господ Исус Христос провео у Хаду (подземљу), проводи у молитви и тишини.

Свечаном Васкршњом литургијом биће завршени дани жалости и у недељу ће почети празник Васкрс – Васкрсење Христово из мртвих – Победа Живота над смрћу – који слави победу живота над смрћу.

Свештеници у православним хришћанским храмовима се у знак васкршње радости и победе на смрћу пресвлаче у светле одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.

Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се уместо литургија служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрс, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.

Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за храм Гроба Христовог, где хришћани сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави благодатног огња.

У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх износи угашено кандило које чудесно пали благодатни огањ и тај огањ преноси на свеће окупљених хришћана, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

ТопПрес/ Извор: Танјуг