Министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић рекао је да је готово извесно да неће бити државне матуре 2022. године.
Он је најавио да се планира да се друго пилотирање одложи за почетак нове школске 2021/2022. године, уместо у мају, када је првобитно најављено.
„Државна матура је један крупан реформски корак који је потребно припремити не на брзоплет, већ на једна темељан, систематичаа начин, јер је у питању између 60.000 и 64.000 свршених средњошколаца, у свакој генерацији“, рекао је Ружић за Танјуг.
Ружић, који је присуствовао обележавању школске славе Свети Сава у „Светозар Марковић“, захвалио је партнерима из ЕУ који и са стручног и са финансијског аспекта учествују у пројекту државне матуре.
Нису школе плодно тле за ширење короне
Ружић је изјавио да се од почетка полугођа као најважније потврдило и искуство из претходног периода да образовни систем није плодно тле за ширење пандемије корона вируса.
„У претходној недељи све бројке говоре да нема било чега што би изазивало бојазан ни код родитеља, ни код деце, ни код нас у Министарству“, рекао је Ружић синоћ у емисији „Пресинг“ на ТВ Н1 и изнео податке према којима је, „што се тиче епидемиолошке слике и здравља деце, све у најбољем могућем реду“.
Навео је да је прошле недеље у предшколским установама корона вирус утврђен код 17 деце и 110 васпитача на територији целе Србије, што би значило 0,015 укупног броја деце којих има 224.000, а код васпитача тај проценат је 0,76.
У основним школама вирус је регистрован код 340 ученика и 322 запослена, што је 0,13 одсто међу ученицима и 0,20 међу наставницима. У средњим школама протекле недеље инфекција је портврђена код 360 ученика и 147 запослених, па је то један проценат ученика и 0,9 одсто запослених.
На интервенцију водитеља да у јавности има сумњи везаних за те податке, нагласио је да мисли да није могуће да има већих дискрепанци у бројкама које се објављују. „Очигледно је да образовни систем није место где је дошло до трансмисије ковида 19“, нагласио је министар.
Он је као неосновану одбацио примедбу водитеља да нема довољно техничке опреме за одређене облике онлајн наставе, да је систем те наставе препуштен иницијативи наставника и родитеља, њиховим лаптоповима и камерама, као и да саме школе оскудевају са опремом.
Ружић је навео да је када је уведено ванредно стање, пројектом Министарства просвете, са Министарством трговине, Уницефом и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, омогућено да се крене у процес да свака основна и средња школа има интернет и да ће до 2022. године тај посао бити готов.
Истакао је и да што се онлајн наставе тиче, није догодио дисконтинуитет у образовном процесу, да су се брзо прилагодили на тај модел захваљујући преданости наставника који су наснимавали садржаје који су се емитовали и даље се емитују на јавном сервису.
Додао је и да је већ опремљено 10.000 дигиталних учионица, да ће их у другом полугодишту бити опремљено још10.000 и с почетка идуће школске године још 11.000.
Упитан због чега ђаци у Србији не добијају бесплатне ученике, а добијали су их сва деца пре 2012. године, Ружић је рекао да се „данас у Србији издваја 700 милиона динара за уџбенике који су бесплатни за категорије ученика који су лошијег имовног стања“, као и 790 милиона за дигиталне уџбенике.
Према његовим речима, ранији систем, када су сва деца од првог до четвртог разреда добијала бесплатне уџбенике, био дискриминаторски према деци од 5. до 8. разреда, као и оној у средњим школама.
„Није све у уџбеницима који коштају од 5.800 до 13. 000 или 11.000 динара. Али ко обнавља школе, реконструише школе, гради обданишта? Ко обезбеђује дидактичка средства, уџбенике, дигиталне уџбенике? Да ли то ради држава – да, да ли је то бесплатно – јесте“, рекао је министар.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, ФоНет