Велики опрез: Ујед крпеља може да доведе и до парализе

Највише их има у шумама и запуштенијим зеленим површинама. Међу крпељима је доста заражених бактеријом „борелија бургдорфери“.

О опасностима које ове мале напасти носе за Курир су говорили инфектолог проф. др Драган Делић са Клинике за инфективне и тропске болести КСЦ и Прим. др Александар Адамовић, дерматовенеролог.

Сагласни су у томе да крпеља никако не треба да скидате сами!

„ Пацијенти сами ваде крпеље пинцетом, натопљавају га бензином, ацетоном. Важно је крпеља не дирати, већ доћи у Завод за кожне и венеричне болести. Када се крпељ правилно извади, он се шаље на анализу где се проверава да ли је заражен ” каже Адамовић.

Реакције на месту уједа потом се прате три до четири недеље.

„Ако је крпељ био инфициран, на месту уједа се развија концентрични црвени круг који унутра бели, и он се шири. Тада се пацијенту вади крв, и ако болести има креће се са терапијом ”,објашњава Адамовић.

Према речима инфектолога Драгана Делића, прва фаза лечи се лако.

„ Пацијент који дође у првој фази лечи се антибиотицима – пеницилином, амоксицилин или довицином. Терапија траје три недеље и даје добре ефекте ”,каже Делић и додаје да је проблем ако је случај асимптоматски.

Ако се прва фаза не лечи или не препозна, може доћи до озбиљних проблема, тврди Делић.
„ Када се дође до друге фазе, могу да се примете промене на срцу, неуроинфекције, као и менингитис, болови у зглобовима. Трећа фаза болести тек није наивна. Тада је већ имунолошки систем одговоран за клиничку слику, а не бактерија”, каже Делић, са чиме се слаже и Адамовић.

„Борелија код запуштених случајева може да напада и срце и нервни систем, али су то запуштени случајеви. Код њих могу да се десе неуролошки испади, парализе, па и клиничке слике сличне мултипла склерози. Најгоре последице су те да од ове болести човек може и да умре ”,закључује Адамовић.

ТопПрес/ Извор: Курир.рс