Топола – Погодна умерено континентална клима и специфична конфигурација терена погодовале су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Предео око Тополе и Опленца управо због тога од давнина је био препознатљив по узгајању квалитетне винове лозе и врхунских вина. Први записи о виноградарству овог подручја потичу из 1432. године у путопису Бертрандона де ла Брокијера. Грожђе и вино и данас представљају симбол сваког села ове области, стога овај крај с поносом краси титула престонице српских чокота.
Богато историјско наслеђе и љубав која се према узгајању винове лозе у овдашњим домаћинима рађала још у детињству били су разлози да се и даље баве узгојем винове лозе. Учећи од својих предака тајне винове лозе и справљања домаћег вина виноградари у Тополи успешно гаје винову лозу и чувају традицију која им је остављена у аманет.
„Винову лозу је гајио мој деда, он се бавио тиме имали смо и по два хектара чак смо тад извозили и за остале земље. Задњих петнаестак година, ја сам то преузео на себе, проширио сам делатност и тренутно имамо око 70 ари под виновом лозом. Засадио сам хамбург, вранац, кардинал, италију и молдавију. То су углавном стоне сорте и тако их и пласирамо док од винских гајимо вранац од ког правимо вино за наше потребе, пријатеље и госте“, каже за ТопПрес Зоран Новаковић из Горње Трнаве.
Како је ова година била солидна за ову воћну врсту принос и квалитет испунили су очекивања узгајивача. Међутим, наш саговорник наглашава да је цена стоног грожђа већ годинама иста, па од продаје грожђа у свежем стању нема велике зараде.
„Ове године нисмо баш задовољни, слаба је цена, рано су почеле кише тако да је грожђу нанело штете, изгубило је квалитет и већи део рода који нисмо стигли да продамо отићиће у ракију. Због тога се наш подрум задњих година више и базира на производњи ракије, вина углавном до једне тоне а ракије далеко више. Добар део рода продамо на Опленачкој берби, значи нам доста та манифестација и камо среће да је више таквих окупљања, јер ако бар нема неке велике зараде, имамо да попунимо кућни буџет“, рекао је Новаковић.
Овај виноградар истиче да посао у винограду није ни мало лак, посебно им је отежано што је све мање радне снаге а у винограду се већи део послова обавља ручно.
„Нема омладине да настави ове послове, нема радне снаге и све нам је теже да опстанемо у овој производњи. Није лако бавити се узгојем винове лозе, виноград воли радника, мора доста да се ради да би стигао берићет, није без разлога старији народ говорио, ‘ко хоће да ради, виноград нека сади’, прича Зоран.
Ипак, уз све потешкоће овај виноградар успешан је у свом послу, па је за своју производњу награђиван више пута на такмичењима у окружењу. То је, како каже, ветар у леђа да настави и даље а мишљења је да ће млади и наследници наставити његовим стопама.
ТопПрес
