Компаније које баратају милионима динара нису ни свесне колико новца свакодневно остављају својим банкарима. Када заживи нова верзија Закона о платним услугама, који је већ у скупштинској процедури, банке ће морати својим клијентима минимум једном годишње, без динара трошка, да испоставе списак са свим наплаћеним провизијама и накнадама повезаним с платним рачуном. Ово правило важиће за све банкарске клијенте, укључујући и грађане.
– Када је реч о привредним субјектима, а имајући у виду специфичности њиховог пословања, предложена је обавеза пружаоца платних услуга да предузећима и предузетницима извештај о наплаћеним накнадама достави на њихов захтев – речено је, за „Новости“, у Народној банци Србије.
Нови пропис пред посланицима ће се наћи почетком јуна. Када закон добије „зелено светло“, и грађани и фирме моћи ће, без тешкоћа, да се детаљно информишу о понудама свих банака и да их, како указују у НБС, врло лако упоређују и изаберу банку која им одговара.
– Управо због тога може се очекивати да ће конкуренција међу пружаоцима платних услуга бити већа, а самим тим и цене услуга ниже него што је сада случај – истичу у НБС.
А цене коришћења банкарских услуга нису мале. Колико год да банке грађанима наплаћују провизије и намете на разне услуге, за фирме је ситуација још компликованија. Банкари предузећима зарачунавају тарифе и кад уплаћују пазар, и кад подижу кеш са свог рачуна, и када плаћају добављачима, и када намирују трошкове. Уз то, у већини банака једна је тарифа за налоге испостављене пре 13 часова а друга после тог времена. Минимални износи крећу се од 30 па до више од 100 динара. И само минут времена у појединим банкама значи дупли трошак.
Банке ову „временску“ разлику правдају прописом Народне банке Србије. Али у НБС наводе да је разлика у трошку који она зарачунава банкама у различитом делу дана свега један динар, те да то никако не може бити оправдање за високе провизије за предузећа.
НБС накнаду банкама за такозвана мала плаћања, то јест трансакције до 300.000 динара, у протеклих 15 година наплаћује на следећи начин: за налоге достављене до 10.30 – три динара по налогу, за налоге достављене до 12.30 – 3,50 динара по налогу и за налоге достављене после 12.30 – 4,50 динара по налогу.
– Наведеном политиком накнада учесници се подстичу на то да достављају налоге за плаћање раније током радног времена система, како би се обезбедио несметан ток извршавања тих налога у системима током радног дана, али и стимулисали да плаћања клијената достављају што раније – истичу у НБС.
Дакле, банку, учесницу у RTGS и Клиринг платном систему НБС, извршење платног налога њеног клијента који је испостављен до 12.30, за платну трансакцију до 300.000 динара кошта три и по динара. А банке потом привредницима зарачунавају минимум десет пута веће износе.
Не спорећи право банака да наплате накнаду за пружене услуге својим корисницима, у складу са својом пословном политиком и тежњом за остваривањем конкурентске предности у односу на остале банке, у НБС истичу да је несумњиво да износ накнада које НБС наплаћује банкама за услуге свог платног система не може бити разлог због којег банке наплаћују више накнаде за своје услуге клијентима након нпр. 13 часова, имајући у виду да је разлика у накнадама које НБС наплаћује у току пословног дана више него симболична: један динар.
БЕЗ ПРАВИЛА
Свега неколицина банака у Србији привредницима зарачунава исту цену за платне налоге током целог дана. Поједине чак троструко више наплаћују налоге у папиру у односу на електронске. За уплату пазара на сопствени рачун минималне провизије се тренутно најчешће крећу од 50 до 100 динара, односно 0,1 одсто од износа. Налози за плаћање коштају бар 40 динара, или у процентима минимум 0,08 одсто од износа на налогу. Уз то, немају све банке утврђену горњу, максималну границу провизије, већ она зависи од износа на налогу… Привредници плаћају и кад подижу новац са рачуна, за шта једна банка зарачунава минимум 200 динара на папирне новчанице, односно 0,5 одсто, и чак два процента на – кованице.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости