Топола – Много је винограда око Тополе, али само једни с’ поносом носе назив „капетанови“ и њих су засадили брачни пар Ферлуга. На четири хектара земљишта направили су луксузно одмаралиште и дуги низ година се баве сеоским туризмом а у оквиру домаћинства налази се и поменутих 40 ари винограда који се сваког 14. фебруара први пут орезује а уз чашицу вина наздравља се и прославља скоро пола столећа заједничког живота.
“ Први пут смо се видели и упознали као деца на Јакљену где је било дечје летовалиште, ја сам имала 12 година а Грегор 10 и тај сусрет је вероватно био судбоносан. Иако нас је живот привремено раздвојио, јер је Грегор са 14 година отишао у Немачку, поново смо се срели када је он имао 23 а ја 25 и након само месец дана ступили смо у брак, венчали смо се 10. априла. Сада после 46 година брака могу рећи да је он најбољи човек ког сам упознала“, каже за ТопПрес Нена Ферлуга и истиче да у њихом браку нема мушких и женских послова већ све раде заједно.
Овај пар седамдесетогодишњака пропутовао је цео свет али сидро су бацили баш у Тополи где су се скућили и изградили свој рај на земљи. Свих 46 година брака Грегор и Нена Ферлуга сложно су корачали руку под руку, загрљени, увек спремни да се суоче са свим животним тешкоћама и изазовима.
„Иако смо обишли цео свет, овде смо нашли наш мир и створили рај на земљи. Грегор је био капетан па с’тога и назив нашег домаћинства уједно и главни финансијер. Више од 40 година провео је на броду а ја сам га као и свака жена пратила и била уз њега. Радила сам као архитекта и све што имамо направила сам или бар умешала своје прсте, поред тога сам била мајка и изродили смо три сина. Послове делимо и увек се ћутке разумемо, бог нас је спојио и увек се морају наћи тако сродне душе да би брак успео. Довољно је да ја помислим, он уради и обратно, увек се допуњавамо и функционишемо одлично“ поносна је Нена.
Да се љубав и пажња морају поклањати лепшем полу целе године а не само 14. фебруара сагласан је Грегор. Ипак, наглашава да је за успешан брак потребно да се сложи неколико „коцкица“ и онда каже – нема проблема.
„Најважнија је толеранција, када се нађу сродне душе, брак мора да успе. Није тешко трпети жене, ево ја сам пример да са женама може а и мора“, кроз смех прича капетан у пензији.
И после 46 година заједничког живота са пуно животног искуства Нена се присећа речи свога оца, па каже:
– Мој тата је говорио: ‘брак је велика лутрија, један – два добију премију, по неко утешну награду, а већина ништа’. Треба ту много љубави, још више толеранције, разумевање и брак ће сигурно успети, ево ми смо успели“.
ТопПрес
