Да ли ће евро заменити динар у Србији и када?

Да ли ће евро заменити динар у Србији и када?

Када би Србија сутра добила „зелено светло“ за улазак у Европску унију, увођење евра у нашу земљу би трајало у најбољем случају још две године, јер је процедура замене домаће валуте европском дуга и компликована па се на такав корак није одлучило девет од 28 чланица Уније.

Израда преговарачког Поглавља 17 – Монетарна и економска политика, чији се један део односи на могућност да будућа чланица ЕУ уведе евро је завршена, и пре две недеље је послата Европској комисији на разматрање.

Стручњаци Народне банке Србије кажу да се у најскоријем року очекује отварање овог поглавља јер, оцењују, Србија је у готово свим областима економске и монетарне политике земље, домаће законодавство прилагодила захтевима ЕУ.

– Израда Поглавља 17 је при крају што се тиче свега што је Србија у стању да уради. Усвојена преговарачка позиција је предата ЕУ и у најскорије време очекујемо отварање овог поглавља – каже саветник у НБС за девизне операције и финансијска тржишта Бранислав Зороја.

У Нацрту стратегије за пријем Србије у ЕУ, Европска комисија предвиђа да би Србија могла да постане чланица ЕУ до 2025. године, али да претходно треба да затвори сва отворена поглавља до 2023. године што би значило да пре 2027. године није могуће да евро постане званична валута у нашој земљи.

Србија има спремно пет поглавља за отварање, а када је реч о Поглављу 17 и његовом делу који се односу на усклађивање монетарне политике Србије са ЕУ и прилагођавању землље на увођење евра, према оцени Зороје, већ сада испуњавамо најважније услове за „увоз евра“.

Да би једна земља, кадидат за чланство у „евро клуб“, уопште увела ову валуту, потребно је испунити бројне захтеве као што су независност Централне банке, забрана директног финансирања јавног сектора, забрана привилегованог приступа јавног сектора финансијским институцијама, низак буџетски дефицит у односу на БДП, затим критеријуме који се односе на јавни дуг, ниску инфлацију, висину каматних стопа…

– Од земаља чланица ЕУ се очекује да усвоје евро, то није лак пут, али прешла га је до сада већина земља. Две године је минимум који је потребан земљи након приступања ЕУ да усвоји евро – каже Зороја.

Тај циљ је након уласка у ЕУ успела да оствари само Словенија, док већина земаља које су дугогодишње чланице ЕУ као што су Чешка, Пољска или Мађарска, годинама чувају сопствену валуту.

– То је зато што сматрају да у овом тренутку њихове привреде нису довољно конкурентне за интеграцију на ЕУ тржиште и зато што вероватно сматрају да би им усвајање евра донело више штете него користи – каже Зороја.

Подсећа да је поред свих услова који морају да се испуне, потребно и да државе ЕУ одобре новог члана који би користио евро, а пракса је такође и да се у земљи одржи референдум по том питању.

Део Поглавља 17 који се односи на Централну банку захтева да домаће законодавство поштује три главна принципа, независност Централне банке, забрану директног финансирања јавног сектора и забрану привилегованог приступа јавног сектора финансијским институцијама државе.

– Када је реч о ова друга два прнципа, Србија их у највећем делу поштује и усаглашени смо са захтевима ЕУ, с тим што је потребно изменити дефиницију јавног сектора како би била иста као она које се подразумева у ЕУ – порука је Зороје.

Закон о централној банци је потребно додатно усагласити са одредбама које захтева статут Европске централне банке, каже он, у делу који се односи на то да Народна банка Србије буде део монетарне политике Европске централне банке и припреми се за усвајање евра када за то дође време.

Такође, каже, фискални дефицит не сме да буде већи од 3 процента БДП-а.

– И по овом критеријуму Србија изузетно стоји јер имамо суфицит у буџету – каже Зороја.

Потребно је да инфлација у земљи буде ниска и стабилна, односно, да буде мања од нивоа инфлације у три земље са најнижом инфлацијом у ЕУ, а који је увећан за један и по процентни поен.

– Са инфлацијом у Србији, која износи 1,4 посто међугодишње, што се овог критеријума тиче, међу најбоље смо оцењеним земљама.Још један од услова који је према речима Зороје испуњен је и да јавни дуг државе буде испод 60 процената БДП-а.

Правила налажу и да каматна стопа на десетогодишње обвезнице буде нижа од исте такве каматне стопе у три земље са најнижом инфлацијом.

– Пре две године нисмо ни имали десетогодишње обвезнице, а данас не само да имамо, него је то једна од најатрактивнијих хартија за инвеститоре на тржишту. И овде се у том економском критеријуму крећемо врло добро – сматра Зороја.

Међутим, увођење евра је „на дугом штапу“ јер су потребне године дугорочне економске али и политичке стабилности земље како би ЕУ уопште и започела разговоре са државом за пријем у „евро клуб“.

Европску валуту тренутно користи 19 чланица блока, док девет њих, Бугарска, Хрватска, Чешка, Данска, Мађарска, Пољска, Румунија, Шведска и Велика Британија (која је процесу Брегзита), не користе евро као националну валуту.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Танјуг