Лучани – Природна граница између Драгачева и Чачка јесте планина Јелица. Шумовита и брдовита једна је од најлепших у овом крају Србије, међутим оно што је издваја од осталих планинских лепотица јесте легенда која кружи о томе како је уопште добила ово, за једну природну површину, необично име.
„Турци су чули да у Гружи живи прелепа девојка која се зове Јелица, велики паша је из Сарајева одмах послао своје војнике да је отму и доведу пред њега. Нашли су је у њеном селу, отели и повели. Кад су прелазили преко драгачевске планине, она је успела да се отргне, попне на пропланак и скочи у провалију. У сећање на ту лепу Гружанку, планина је добила њено име“, каже један стари Драгачевац.
И док ова легенда живи, живи и сећање на Српкињу која није хтела да служи Турцима, већ је сама себи пресудила. Међутим, историчари кажу да етимологија тог имена може да има и друге основе.
„Људи су склони да ствари у природи повежу са неким догађајима, али нема званичних података да је планина Јелица добила име управо по тој девојци. Реч је о народном веровању и легенди. Неки сматрају да је добила име по јелама, али та теорија није тачна, јер тог дрвећа на њеним пропланцима уопште нема. Према неким историчарима, име је изведено од свеца Светог Илије, под чијим именом се налази неколико цркви у Драгачеву“, изјавио је за РИНУ, Милош Тимотијевић, историчар из Чачка.
На једном од највећих врхова Јелице, налази се и археолошко налазиште под називом Градина, а које открива остатаке из доба Византије, тадашње гробнице и бедеме. Природне, али и историјске лепоте зато у Драгачево привлаче велики број туриста.
ТопПрес/ РИНА