Дан рудара, синдикати за већу безбедност на раду

Самостални синдикат металаца Србије и ове године, традиционално, обележава Дан рудара свечаним скупом рудара на којем ће се најбољим рударима за 2021. годину, из рудника Трепча „Звечан“, Рудника бакра Зиђин – Бор и огранка Мајданпек, као и Рудника Котанго, уручити признања и поклони.

Између осталог, синдикат ће данас организовати и конференцију за новинаре.

Марковић подсећа да прошле године због пандемије није било свечаности за Дан рудара, док ће ове године сећање на штрајк у Сењском руднику, који се догодио 1903. године, бити одржано у Београду.

Каже да ће ове године бити уручено осам награда, за две рударке и шест рудара, који су њихове колеге прогласиле најбољима.

„У целој Србији има близу 30.000 запослених рудара, а код нас је 6.500 радника синдикално организовано у Самостални синдикат металаца Србије, то су Зиђин, Контанго и рудник Трепча са Косова“, навео је Марковић.

Говорећи о просечној заради рудара, Марковић додаје да када се саберу та четири рудника она износи 90.000 динара, што је, указује, изнад републичког просека.

Међутим, истиче да и та плата није адекватна с обзиром на то да рудари раде у тешким условима.

„У току пандемије рад у рудницима био је доста отежан, јер су рудари радили све време и морали да носе маске, које су им додатно отежавале услове. Пандемија је доста успорила развој рударства, једина предност је што су цене бакра, злата и осталих руда скочиле на светском тржишту, па наш синдикат на основу тога тражи повећање зараде и улагање у боље услове и веће мере заштите“, рекао је Марковић.

Упитан да прокоментарише нове пројекте у области рударства, Марковић каже да што се тиче могућег отварања рудника литијума у околини Лознице, није меродаван да коментарише, али да је приметио да грађани тог краја због тог пројекта изражавају незадовољство.

Истиче да се грађани брину да ли ће се водити рачуна о заштити животне средине.

„У свим градовима где су рудници и топионице долази до великог загађења, тако да је то нешто о чему ми као рудари, Србија, Европа и цео свет у наредном периоду морамо да поведемо рачуна и да загађење сведемо на минимум, јер смо сведоци великих климатских промена“, истакао је Марковић.

Говорећи о приватизацији рудника, Марковић наводи да то доводи до модернизације и олакшавања посла рударима, али с друге стране, упозорава, да машине све више замењују људе, због чега се број рудара смањује.

Рудари: Надају се новим инвестицијама и новим колегама

Око 30.000 рудара, колико их има у Србији, данас слави Дан рудара, а и ове године највећа им је жеља, како кажу, да сваки пут из јама изађу живи, здрави и неповређени, јер нимало лако није зарађивати „хлеб са седам кора – 400 метара испод земље“.

На празник који се обележава у знак сећања на 1903. годину и штрајкове у Сењским рудницима, када су се рудари изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, скраћено радно време и бесплатно уље за лампе, рудари додају и да се надају инвестицијама, као и новим колегама како би им било лакше и како би се и производња повећала.

Један од рудара Ибарских рудника, где је експлоатација почела пре скоро једог века, Милинко Радичевић каже да управо због тога што им је посао опасан и ризичан увек морају да буду концентрисани да не праве грешке и да пре свега морају да чувају једни друге.

„Потребна је велика дисциплина и одговорност за овај посао. То је тежак и одговоран позив. Сви смо овде из нужде, свима нама је битан новац, да примамо плате“, навео је Радичевић и нагласио да би им значило да добију увећање зараде, јер су последњих неколко година на истом нивоу.

Такође, кажу да дуго није било ни озбиљних улагања у рудник, у опрему, у машине, што би они желели, јер би им све то олакшало рад и повећало производњу.

„И даље користимо алат, опрему и технологију којом се радило пре можда тридесетак година, али некако издржавамо”, рекао је Радичевић, један од скоро 420 запослених у Ибрарским рудницима.

Радичевић додаје да се на посао у јами „Јарандо“, која спада у ризичне због изузетно запаљивог метана и угљене прашине, навикао после три месеца, иако му је тешко било да се одлучи на тај корак.

„Важно је пробити лед, први дани рада су најбитнији, овде радим већ 15 година, али тај страх од јаме, подземља, најбитније је савладати у почетку. Када прође месец дана или три уклопите се у амбијент и призор“, рекао је Радичевић који је нагласио да се радује што ће Изложба коју је рудник приредио прилика да се људима дочара њихов радни дан, услови, амбијент.

Он је свим колегама рударима и подземне и површинске експлоатације, као и њиховим породицама, честитао празник и пожелео добро здравље и срећу.

Каже и да им недостатак радне снаге отежава ситуацију и да зато не могу да имају производњу угља коју би могли, али и да су им потребни радници за одржавање јамских просторија.

Марко Божић из јама „Тадење“ и „Побрђе“ каже да само храбри људи могу да раде у руднику, да сви имају страх, али се он превазиђе.

„Сам улазак у јаму је тежак, али све се то временом превазиђе. Надам се да ћу овде стећи пензију, и моја деца да овде раде, ова фрима треба да ради да би цео крај опстао“, рекао је Божић који је у руднике стигао у априлу прошле године.

Надамо се да ће бити инвестиција и да ће донети неко олакшање и нама и свим рударима у Србији, рекао је он.

Миланко Јовановић каже ту је последњих 28 година зарађивао за, како се каже, хлеб са седам кора и да је тако стекао пензију.

„Из овог рудника сам зарадио, исхранио децу, презадовољна сам и желео бих свој деци која су дошла да раде овде да стекну пензију и исхране своју као ја”, навео је Јовановић.

Поводом Дана рудара у Ибрарским рудницима приређена је изложба чији је део и документарни филм о рударима из јаме „Јарандо“. Осим фотографија изложени су и делови старе рударске опреме као што су алати и самоспаси које су чували рудари. Изложбу „Хлеб са седам кора – 400 метара испод земље“ моћи ће да виде и Београђани и Краљевчани.

ТопПрес/ Извор: Танјуг