Сви хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни верници обележавају Светог Трифуна, а западна традиција Светог Валентина.
Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.
Његова породица била је сиромашна и веома побожна, а легенда каже да је он још као дете имао исцелитељске моћи. Људи су веровали да има дар од Бога да тера зле духове и исцељује болесне.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
Трифун је живео у време владавине цара Гордијана ИИИ, који је имао ћерку која је боловала од, тада непознате, душевне болести. Лекари су покушали да јој помогну, али нису успевали, а онда је, према предању, из ње проговорио зли дух који је рекао да њега може да отера само Трифун.
Цар је тада наредио да се у двор доведу сви мушкарци у царству који носе то име. Тада је, данас свети, Трифун успео да излечи цареву ћерку и за то је био богато награђен. Међутим, Трифун је своје дарове поделио сиромашнима и наставио да живи скромно, у молитви.
Трифун је умро мученичком смрћу са свега 18 година. Децијан Трајан који је дошао на власт, захтевао је од њега да се одрекне Христа, што је Трифун одбио. Тада су га војници везали за коња и босоногог вукли преко трња и камења – међутим, Трифун је издржао сва мучења. Тада је цар наредио да га посеку мачем.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића.Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.
Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Заштитник виноградара и угоститеља
Култ Светог Трифуна је веома развијен у српским крајевима. Посебно га славе виноградари, док га својим заштитником сматрају и угоститељи.
На данашњи дан виноградари иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског периода.
Светог Трифуна славе српске породице као крсну славу и моле се њему да заштите поља од поплава, града и разних временских непогода.
Верује се да ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година. Ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Верује се, такође, да после овог дана зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи.
Са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.
Виноградари кажу да „ваља“ да се на данашњи празник пореже барем један чокот винове лозе и залије вином – да година буде родна, а од јесени вино слатко. Због овог обичаја, у источној Србији Светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.
Празник заљубљених
Обичај да се половином фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака.
На Дан заљубљених, или Валентиново, обичаји су различити и све више се везују за потрошачко друштво, док се у православним храмовима и у православним домовима на Трифундан поштује претежно вековна традиција цркве.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна.
Српски народ у околини Зајечара посвећује му чак три дана славља, надајући се његовој заштити у зимско време, када вукови наносе огромне штете у тим крајевима, где је овчарство важна привредна делатност.
ТопПрес/ Извор: Србија Данас