Одлука да после 2030. године нико неће моћи да продаје у ЕУ нови аутомобил који је на конвенцијално гориво значи да се Европа чврсто држи свог курса и да ће највећи произвођачи возила ићи на развој само алтернативних погона, рекао је за Танјуг Милош Петровић, из српске Асоцијације увозника возила и делова.
Петровић, који је и директор Центра за електрична и хибридна возила, који је основан у партнерству са Машинским факултетом, каже да ће се ићи на развој и будућу продају хибридних, електричних и возила на алтернативне погоне.
„Није јасно дефинисано да је само струја погон. Постоји водоник, постоје хибридна возила – то ће се још дискутовати. Једино је важно да је „нулте емисије“, рекао је он.
Додао је да је став Европе јасан, ако индустрија успе да производи аутомобиле који не загађују човекову околину, моћи ће да их продаје.
„Мислим да ће ово са возилима остати на снази. На жалост производња возила и потражња су све мање, за количину која буде потребна моћи ће да се испоштује ова одлука“, рекао је Петровић.
Додао је да велики произвођачи потпуно прелазе на нови концепт, и тако се мења и свест купаца.
„Али без инфраструктуре коју Европа већ има, ми нећемо моћи да функционишемо као они“, рекао је он.
Рат у Украјина значајно негативно утиче на производњу возила, истиче Петровић.
„Рат је зауставио производњу такозваних компонената који су потребни за ласере. Прича се о чиповима, полупроводницима, јер без чипова нема аутомобила. Производња чипова није заустављена али је пребачена за производњу компјутера, лаптова, телефона. Сада када аутоиндустрија расте траже се чипови. А опрема за њихову производњу су такозвани ласери. Ласери не могу да се произведу без сировине која се набавља из Украјине и Русије“, објаснио је он.
Додаје да се појављује застој на том пољу због рата.
„Мислим да до 2024. неће моћи да се одговори захтевима за ова возила која су планирана и било је сигурно да ће се производити. Иде тешко време али будућност је светла што се тиче емисије и да ћемо возити све чистија возила“, рекао је Петровић.
До сада је Србија давала субвенције и до 5.000 евра за куповину нових електричних аутомобила, а спомиње се увођење и нефинансијских субвенција као што су вожња жутом траком, предности у паркирању и наплати путарина.
„То су све ствари које стимулишу да се возе такви аутомобили. Није лако то испоштовати јер ми тренутно немамо могућности да купујемо електричне аутомобиле. Сада се тражи модел код банака, да ауто и даље купује власник, а да батерију финансира банка. Власник врати батерију, узме нову, а банка је рециклира“, објашњава он.
Додаје да се нада да ће у наредних 5-7 година бити створен модел да ће батерије моћи лако да се мењају, те да неће бити тако скупа цена као данас.
У Србији је од 2019. године званично регистованих нових електричних аутомобила око 400.
„Субвенција од 5.000 евра је сасвим довољно, а ако желимо да електрична возила мораћемо да уредимо инфраструктуру“, каже Петровић.
Навео је да се мора уредити јавно пуњење аутомобила, те да сваки нови хотел, јавна зграда, морају да имају електрични пуњач.
„Ради се на томе да држава дозволи коришћење жуте траке, паркирања, и осталих нефинансијских подстицаја, да се створи цео круг био би тако затворен, па би имало смисла размишљати о електричним возилима“, рекао је он.
Годишње на тржишту Србије буде око 30.000 нових возила, а половних возила се увезе 150.000. а цене расту.
„Тражња за половним је већа због недостатка нових, цена половњака је скочила. Неће се то зауставити, зато што је производња нових само по поруџбини. Произвођачи праве све мање возила, али све већу зараду остварују“, каже он.
На питања да ли треба даље одлагати санкционисање возила загађивача кроз пуну примену прописа на техничким прегледима, каже да треба водити рачуна да се возила која загађују не возе по граду.
„Треба водити рачуна да се ти аутобили не возе у граду, а не треба људима забранити да користе аутомобил. Свако има право да региструје ауто, а ко загађује више мораће нешто више да плати. Ни у Европи нигде нема забране“, рекао је он.
„Ако је ауто евро 3, а исправан и одржаван, има границу загађења која може да му дозволи коришћење свуда. А ови што више загађују, за њих би држава требало да уреди систем такозваних налепница, који би им ограничио улаз у централне зоне градова, паркирали би на ободу града, и даље користили превоз“, поручио је Петровић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг