У Пореској управи формиран је посебан сектор за утврђивање порекла имовине, са довољним бројем службеника који ће радити на провери незаконито стечене имовине функционера, привредника и грађана, речено је Танјугу у овој установи.
Провера је прописана Законом о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, који је ступио на снагу 11. марта, а почеће да се примењује годину дана касније.
Сходно томе, прве провере имовине, ваља очекивати средином марта 2021.
Пре тога, тачније почетком септембра, требало би да буду усвојени подзаконски акти, којима ће прецизно и детаљно бити регулисана примена закона.
У Министарству правде за Танјуг су рекли да је овај закон донет у сврху превенције корупције и да је држава њиме добила делотворан механизам за проверу незаконитог богаћења.
У Пореској управи објашњавају да ће се поступак утврђивања имовине и посебног пореза, водити по службеној дужности.
Поступак ће се спроводити у складу са годишњим смерницама, као и на основу пријаве другог органа или по иницијативи физичког или правног лица.
Пореска управа ће увећање имовине утврђивати на основу података које она има и оних које прикупи од других органа, правних или физичких лица и упоређиваће их са пријављеним приходима у одређеном периоду.
Она ће покретати и поступак контроле и то ако се у претходном поступку учини вероватним да у највише три узастопне календарске године у којима физичко лице има увећање имовине, разлика између увећања имовине и пријављених прихода, буде већа од 150.000 евра.
Пореска управа утврђује посебан порез за цео период контроле и то применом стопе од 75 одсто.
Управа до почетка примене закона треба да идентификује изворе података и њихову доступност за утврђивање вредности имовине.
Такође и да усклади податке којима располаже или да их прибави од трећих лица, као и да изради критеријуме за оцену ризика и тако направи годишње смернице за покретање претходног поступка.
Овакав вид анализе ризика ће се, осим за доношење годишњих смерница, примењивати и на пријаве других државних органа или иницијатива физичких или правних лица, кажу у Пореској управи.
У Министарству правде наводе да се новим законом побољшава контрола у односу на досадашњу праксу, јер постојећи Закон о пореском поступку има одредбе које омогућавају унакрсну проверу имовине, али оне никада нису заживеле у пракси.
Више је разлога за то, како кажу, а први је у томе што нису биле довољно прецизно дефинисане.
Није ни постојала обавеза државних органа, који имају релевантне информације за утврђивање порекла имовине, да их размењују на ефикасан начин.
Зато су и остале мртво слово на папиру, наводе у Министарству правде и додају да су нова законска решења постављена тако да буду спроводива у пракси и да обезбеде бољу координацију међу институцијама, које имају релевантне информације.
Правна лица која се оглуше о обавезу да Пореској управи доставе тражене податке, ризикују новчану казну између 100.000 и два милиона динара.
ТопПрес/ Извор: Танјуг