Министарство просвете припрема конкурс за стипендирање студената друге и треће године физике, математике, информатике, српског, енглеског и немачког језика и књижевности који су заинтересовани да након студија раде у школи. Намера Министарства је да кроз стипендије у износу од око 12.000 динара, које би се исплаћивале сваког месеца у току године, укаже студентима на значај наставничке професије. Ово је једна од мера којом ће ресорно министарство покушати да превазиђе проблем недостатка стручних наставника појединих предмета у школама.
Математику, физику, информатику, немачки и енглески језик у неким школама предавају нестручни наставници, а реч је о просветарима који немају потребно образовање, прописано правилницима Министарства просвете. То, међутим, не значи да они нису способни да, рецимо, ђацима петог разреда, предају математику, али правно и уско стручно гледано, немају формалне компетенције
Према подацима које је прошле године изнело Министарство просвете, а које су доставили директори школа, нестручних наставника у Србији било је око 1.000 и они су учили око 27.000 основаца.
Министарство је на једном скупу о недостатку наставног кадра у школама изнело податке који су показали да има 457 нестручних наставника математике, 239 физике, 109 наставника информатике, 133 наставника немачког језика и 48 нестручних наставника енглеског језика.
Према тим подацима, најлошија је била ситуација у Зрењанину, где је математику предавало 85, а физику 43 нестручна наставника. Најбоља ситуација је у Крагујевцу, где нема мањка потребних кадрова. Тај број се, у међувремену, незнатно мењао, а прецизни подаци колико тачно нестручних наставника учи децу и у којим школама у Србији биће познати када се успостави јединствен информациони систем у просвети.
Будући да су прве анализе показале да постоји недостатак наставника за поједине предмете у неким школама, Министарство је, ради потпунијег сагледавања овог проблема, затражило податке од школа о наставницима који предају те предмете, а који по важећем правилнику немају потребне квалификације – кажу наши саговорници из Министарства. – Иако су то углавном наставници који су ангажовани на одређено време и који су често на замени у основним школама, намера Министарства је да сагледа све аспекте и да почетком наредне године организује прве обуке, то јест кратке циклусе у сарадњи са матичним факултетима и универзитетима и то из области математике и физике за које према првим подацима, постоји највећа потреба.
Како би планирани програми кратких циклуса били припремљени и организовани на прави начин, школе достављају податке и о свим обукама које су наставници прошли.
Менаџери са дневником
Министар просвете Младен Шарчевић рекао је раније да се одомаћило као нормално да математику и физику предају људи који заврше менаџмент.
– Информатика је у успону, па ми ту имамо проблем у најави. Увели смо информатику као обавезан предмет у пети разред основне школе и информатичка одељења у гимназијама. Наше амбиције не прате наставни кадрови – рекао је Шарчевић.
ТопПрес/ Извор: Новости, Љ. Бегенишић