Смедеревска паланка – Све је више оних који су се одлучили да на својим имањима посаде боровнице. Добар географси положај и одговарајућа клима доприносе да у Србији оне имају врхунски квалитет, па је вођен том чињеницом Живота Бајкић из села Влашки До, одлучио да на 82 ара посади управо ово воће.

“Кад сам видео да од кукуруза и пешенице више нема зараде у јесен 2014. посадили смо прве боровнице сорте дјук. Прошле године био је први род, имало је око 525 килограма, ове године очекујем да ће бити две тоне. Шеста година ће за нас бити златна јер ћемо са родом покрити до сада уложене трошкове производње”, каже Живота.

Живота Бајкић, фото: РИНА

Откупна цена боровнице по килограму креће се од 5,5 до 6 евра што је чини једном од најпорофитабилнијих биљака у земљи, а најзаинтересованији за куповину и ове године су Холанђани.

“Србија веома погодна за узгој боровнице и квалитет им је изузетно висок. Наше потребе за боровницом су велике, тако да све што се произведе овде, може и да се прода. Српска боровница има сигуран пласман на европском тржишту, па може постати и својеврстан бренд овог подручја”, рекао је Фред Доувен из холандске компаније “ABB Growers”.

Фред Доувен, фото: РИНА

Живота такође потврђује да нема проблема са пласманом робе и да све што убере, то се прода и то по одличној цени.

“Роба мора бити прве класе како би је они купили. А ми се трудимо то да испоштујемо. Код нас рађа добра боровница пречника од 12 до 22 милиметра, одличног укуса и мириса. Ништа није препуштено случају. Купили смо безвирусне саднице и имамо квалитетан систем за наводњавање”, наглашава Живота.

Али, како би вам бровница донела зараду – морате слушати струку.

“ Прво и основно је да се ураде анализе земљишта и хемијска анализа воде са становишта наводњавања. То подразумева технолошку припрему земљишта за садњу, јер ако земљиште не одговара, онда примењујемо хидропонски узгој у саксијама. Јако нам је битно да имамо и одговарајућу воду, да је одговарајући хемијски састав јер много нам је важнија вода него земљиште. Када се све ово испуни, онда је неопходан квалитетан садни материјал “, каже Миле Радисављевић, власник фирме АТП ИРРИГАТИОН за РИНУ.

Миле Радисављевић, фото: РИНА

Предност српске боровнице јесте што рађа у време кад у Европи постоји својеврсан вакум јер је берба у Шпанији завршена, а у Пољској још није почела.

“Боровнице нема довољно на тржишту јер потражња је велика, а није је лако проозвести. Први озбиљнији род је у трећој години, комплетна инвестиција би требало у четвртој години да се покрије и од пете да се озбиљније зарађује. Боровница је воће будућности, јер је исплатива, али и оставља се наследницима, јер наредних 50 година може да се бере”, наглашава Радисављевић и додаје да су Холанђани одушевљени српским плодовима.

“Наши партнери из Холандије су нам рекли да купују бороввницу из целог света, али да она најукуснија и најквалитенија стиже из Србије и Марока”, каже Радисављевић.

ТопПрес/ РИНА

Берачи имају пуне руке посла, фото: РИНА