Борба против дивљих високих школа и факултета, коју је пре два месеца најавио министар Младен Шарчевић, засад је резултирала затварањем – консултативних центара. Међутим, многа нелегална одељења факултета, којих има у многим градовима и варошицама, и даље несметано раде.
Министарство просвете послало је у септембру општинама уредбу по којој морају да се затворе сви консултативни центри, који су били „подружнице“ различитих факултета, углавном из БиХ. За њихов рад није била потребна акредитација, а студенти су ту добијали савете за припрему испита, израду семинарских радова, ту су предавали документа… Јавна је тајна и да су се у некима добијале дипломе у једном дану.
Консултативни центар постојао је донедавно у селу Бајевица код Новог Пазара, а својевремено је изазвао огромну пажњу када га је некадашњи муфтија Муамер Зуркорлић описао као факултет далеко од града и асфалта, међу пластеницима и кућама у шуми.
Више не радимо. У Новом Пазару више ништа од школа немамо – каже, за „Новости“, Илхан Муратовић, власник центра у Бајевици. – Када је стигла уредба, ми смо центар затворили, а наши студенти сада иду у Тутин, где има Факултет за пословне студије и право, који је акредитован.
Муратовић каже да нису сви били ревносни као он, те да у Новом Пазару и даље ради одељење универзитета „Унион“ иако, тврди Муратовић, нема акредитацију.
Но, није то једини „сумњив“ факултет у овом граду. У Новом Пазару, како сазнајемо, и даље раде десетине истурених одељења разних универзитета, факултета и виших школа из БиХ, Војводине, Црне Горе, Македоније. Нико не зна колико их је.
Један факултет из БиХ своје истурено одељење својевремено је отворио у селу Беле Воде, а у забитом подголијском селу Врбасићи регистрована је Виша музичка школа.
Мада има само 30.000 становника, и Тутин је постао „универзитетски центар“. У овој вароши годинама „успешно ради“ Виша техничка школа за струковне студије из Трстеника – смер саобраћај и информатика – а своја одељења имају и универзитети ЕДУКОНС и ФОРКУП из Новог Сада, као и још неколико факултета и виших школа, а сви тврде да су уредно акредитовани.
Слично је и у Ужицу, где се сваке године појави неки нови факултет, а неки постојећи се угаси. И у овом граду факултетима је тешко ући у траг – немају сајтове и бројеве телефона, не рекламирају се… Али, омладина може да се едукује на факултету чија је централа у Бањалуци, као и на једном новосадском… Покривен је и југ Србије, па у Бујановцу тако ради Висока медицинска школа из БиХ.
Истовремено, у Просветној инспекцији, за „Новости“, кажу да су извршили надзор над 10 нелегалних високих школа и факултета, од којих су два у Војводини, за које су постојале пријаве да раде без акредитације.
У надзорима је утврђено да је у претходном периоду у некој од наведених школа била одржавана настава, али да од ове школске године то није случај – кажу у инспекцији. – Након најава министра просвете да ће бити спроведена контрола истурених одељења факултета, велики број таквих одељења је и престао да ради.
Утврђено је, додају наши саговорници, да неке установе имају акредитацију, али немају студенте, као и да су за неке наведени нетачни подаци. У надзору није утврђена ниједна чињеница која би указивала на одржавање наставе.
ПРВА НА ТАПЕТУ ВИСОКА ПОСЛОВНА
Београдска пословна школа остала је без 24 одељења широм Србије, јер су радила нелегално. Ова школа и Пословна школа из Блаца спојене су у једну Академију пословних студија.
Такође, у Новом Пазару су радили Фармацеутски и Стоматолошки факултет Универзитета из Травника, као и Интернационални факултет из Брчког које су надлежне инспекције затвориле јер нису имали ни стручни кадар ни услове за рад. Дешавало се да студент у једном дану положи и по осам испита.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости