Резултати истраживања о аутохтоним врстама оваца и коза у Србији које је спровео Институт за сточарство Србије, биће коришћени за формулисање смерница и стратегија за планско очување праменке и аутохтоних раса коза у Србији, речено је данас на представљању овог пројекта у Институту за сточарство.
Пројекат је финансирало Министарство пољопривреде и рађен је годину дана, након више од 30 година, откада су последњи пут проучаване ове врсте.
Истакнуто је да је очување аутохтоних популација оваца и коза у Србији стратешки императив и да су сојеви аутохтоне расе оваца праменка и коза важна компонента агробиодиверзитета, али да су експанзија високо продуктивних раса у трци за профитом, као и депопулација руралног амбијента условиле да буде угрожен опстанак неких од ових аутохтоних врста.
Неки сојеви су постали критично угрожени па се њихов укупан број креће између 200 и 300 грла.
Резултати истраживања су показали да постоје генетски аутентична грла код којих је неопходно радити на исхрани и напајању, као и висок ниво генетичког диверзитета испитиваних популација, што је значајан искорак у дефинисању стандарда аутохтоних раса и њиховој конзервацији. Први корак на путу њихове конзервације је њихова морфолошка, а потом метаболичка и генетичка карактеризација, што је био циљ нашег пројекта, истакла је научни саветник Института за сточарство Драгана Ружић Муслић.
На представљању пројекта је речено да је имајући у виду значај ових врста који се огледа у поседовању специфичних сетова гена, као и културног, историјског споменика минулих времена и покретача руралне економије, њихово очување недвосмислен императив и да је први корак на том путу њихова морфолошка, а потом метаболичка и генетичка карактеризација, што је и био основни циљ пројекта.
Помоћник директора за технолошки развој Института за сточарство Никола Делић је истакао да резултати овог пројекта одређују и правац којим би Институт за сточарство, као научна установа и главна одгајивачка организација, требало да се руководи у наредном периоду.
“То је пут геномске селекције који би код аутохтоних раса довео до формирања нуклеус запата, а код квалитетних приплодних грла до повећања производних параметара. Тиме би наши произвођачи могли максимално да искористе субвенције буџета за пољопривреду, који је ове године заиста историјски и износи 120 милијарди динара, од којих су више од 104 милијарде директна плаћања, као и да понуде потрошачима већу количину како млека, тако и меса, рекао је Делић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг
Коментари су затворене