Око 70 одсто хране у Србији прска се разним хемикалијама. Стручњаци кажу да се јабука, на пример, прска више од 16 пута, док је светски стандард три пута. Међутим, и наши пољопривредници мораће убудуће да прођу обуку и добију сертификат за коришћење пестицида.
Помоћник директора Института за заштиту биља Ненад Тркуља каже да пољопривредници треба да буду што више едуковани о средствима заштите. Поред едукације, произвођачима воћа, поврћа и ратарских култура треба омогућити комплетан сервис, како бисмо имали право да од њих тражимо потпуно здравствено безбедан производ, рекао је Тркуља гостујући у Јутарњем програму РТС-а.
Ако ми као држава и друштво не дамо подршку и значај томе, нормална је ствар да ни тај произвођач не може сам да се снађе и одлучи шта да користи и у којој мери, који је праг да је здравствено безбедно и остало“, навео је Тркуља.
Примена пестицида је, напомиње, веома деликатна и осетљива ствар, нарочито услед климатских промена јер су патогени, односно штеточине прешли у наш регион. Проблем представља и њихова резистентност услед дугогодишње прекомерне употребе пестицида.
„Многи препарати губе потпуно ефикасност. Нијe више да се смањује ефикасност, већ се потпуно губи. У таквим условима треба потпуно променити приступ сузбијању штетних организама у заштити биља и за тако деликатне ствари потребна је велика подршка државе и друштва“, рекао је Тркуља.
У Србији се користи 800 пестицида
Ненад Тркуља истиче да је тржиште пестицида веома уносно и да зато у Србији постоји 800 регистрованих пестицида.
„Када једна активна материја прође патентно право, све хемијске компаније и фирме које желе да зараде на њој ће је регистровати и под другим именом продавати. То је правно основано, међутим, поставља се питање оптимизације примене свих тих средстава. Да ли су нам сви ти пестициди потребни је друго питање. Треба да се уради процена шта од свих тих препарата треба користити. Можда нам од 800, 300 ни не треба“, напомиње Тркуља.
На питање могу ли грађани да виде по плодовима које купују да ли је воће и поврће безбедно, Тркуља каже да то није могуће.
„Обични грађни не могу да виде на основу изгледа плода да ли је без остатака пестицида. За то су потребне контроле, неке од најосетљивијих анализа које треба да покажу остатке појединих пестицида у плодовима. Грађани не могу то да процене у продавници или на пијаци“, навео је Тркуља.
Прање воћа и поврћа не може да помогне ако су остаци пестицида у плоду, али могу ако се налазе на плоду.
Увођење биолошких пестицида
Велики број хемијских супстанци и пестицида је на листи преиспитивања Европске уније и очекује се да ће велики број бити избачен из употребе. Тренд је увођење биолошких пестицида, односно биолошких организама и њихових продукта.
„Они су мање ефикасни, али здравом стратегијом и улагањем у такве програме можемо да дођемо у ситуацију да се употреба класичних хемијских средстава смањи“, истакао је помоћник директора Института за заштиту биља.
Тркуља је навео пример Грчке у којој су имали велики проблем са биљним патогенима. Дошли су у ситуацију да је резистентност толико порасла да са биолошким пестицидима имају већу ефикансост него некада са хемијским, рекао је Тркуља.
Иначе, прска се све, а најосетиљивији производи су јагодичасто воће – јагоде, трешње.
„Осетљиво је све што се конзумира стоно, што не иде у прераду, мада је и то у преради, ако се неправилно користи, угрожено. С друге стране, и код стоног, ако се правилно користе пестициди, апсолутно је безбедно“, закључио је Тркуља.
ТопПрес/ Извор: РТС