Још 30 топлана у Србији прелазе на биомасу

Још 30 топлана у Србији прелазе на биомасу

Држава преговара са Немачком развојном банком КфВ о другој транши кредита којим би се финансирао прелазак још 30 српских топлана са традиционалних фосилних горива на биомасу.

Десет градских топлана широм Србије грејаће грађане од наредне грејне сезоне коришћењем биомасе и за то су већ обезбеђена средства захваљући помоћи Швајцарске државе и Немачке организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

У питању је прва фаза пројекта „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ у вредности 27 милиона евра, од чега је 20 милиона евра кредит Немацке развојне банке, два милиона су бесповратна помоћ те банке, а пет милиона евра је помоћ Владе Швајцарске.

Стручни саветник на пројекту, Рајнер Шелхас из ГИЗ-а објашњава за Тањуг да је у Србији у току „велики еколошки покрет“ преласка на обновљиве изворе енергије, те да се припрема друга фаза финансирања овог пројекта.

„Српска министарства и КфВ преговарају и разматрају другу траншу која ће бити много већа. То је пројекат који ће укључити највероватније још 20 до 30 топлана у Србији. Ради се и на томе да и јавне зграде, школе, вртићи и болнице у 20 општина пређу на биомасу“, каже Шелхас.

Тренутно, објасњава, девет општина у Србији припремају техничку документацију, а топлана у општини Прибој ће прва прећи на биомасу, а након ње и Бајина Башта.

Када се испуне технички услови и Нови Пазар, Нова Варош, Пријепоље, Мали Зворник, Мајданпек, Кладово и Ваљево, ће добити чистији ваздух, а неколико установа у Бечеју ће се грејати на геотермалну енергију.

Већина топлана у Србији послује са минусом који се покрива из општинских буџета, па ће, оцењује Шелхас, преласком топлана на биомасу сви грађани од тога имати корист.

„Тренутно топлане не зарађују од свог рада. Већини, општине додају новац из буџета, а то је новац свих градајана“, напомиње Шелхас.

Објашњава и штедња није једини ефекат овог пројекта јер, биомаса која се набавља за топлане, потиче из Србије па новац који се за њу даје, остаје у нашој земљи.

Заменик председника општине Прибој и председник Радне групе за биомасу Златиборске области, Саша Василић каже да је Прибој од 2014. заједно са ГИЗ-ом кренуо у замену традиционалних фосилних горива са дрвеним пелетом.

„Тако је настала и котларница у Прибоју на дрвени пелет која греје четири јавна објекта, школу, вртић, дом културе и зграду општинске управе“, наводи Василић.

Каже да је од 2016. године јасна корист преласка на биомасу јер, истиче, ваздух у градском језгру Прибоја је чистији.

Ново постројење за грејање у овој општини, најављује, требало би да почне са радом половином октобра, а план је да оно греје пет јавних објеката.

За функционисање градске топлане, каже Василић, општина издаваја сваке године милион евра за мазут, док ће након изградње новог постројења за грејање на дрвну сечку, трошкови бити од 500 до 600 хиљада евра.

Према подацима Привредне коморе Србије, у укупној потрошњи топлана у нашој земљи, природни гас уцествује са 74 процента, нафтни деривати са 15 одсто, угаљ са 11, а биомаса са мање од једног процента.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI