Хумани папилом вирус један је од главних узрочника рака грлића материце, по чему је Србија на трећем месту по броју оболелих у Европи. На Међународни дан против ХПВ-а лекари подсећају да постоје два облика превенције те болести – један је вакцинација деце школског узраста, а други су редовни гинеколошки прегледи.
Хуманим папиломом вируса може да се инфицира нека особа, а да она нема никакве тегобе. Међутим, током времена могу да настану промене на ћелијама, нарочито на грлићу материце, које могу после низа година да пређу у малигнитет.
Најбољи начин да се промене открију на време јесу редовни гинеколошки прегледи, каже за Јутарњи програм РТС-а имунолог Срђа Јанковић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.
Срђа Јанковић напомиње да ХПВ вирус напада и мушкарце и жене, али код мушкараца симптома скоро да уопште нема. Међутим, вирус може да изазове одређени ризик настанка карцинома, као што је карционом мушког полног органа.
Подаци показују да хронична ХПВ инфекција повећава ризик од настанка рака грлића материца 65 пута. Јанковић каже да су скоро сви случајеви код којих је откривен рак грлића материца у основи изазвани ХПВ вирусом.
„То не значи да ће сви који имају вирус добити карцином. Мали проценат оних који се заразе добиће карцином, али пошто је вирус веома заразан и лако се преноси, велики део становништва у многим земљама дошао је у контакт са тим вирусом. Код многих он може дуже да остане. Имунитет га толико савлада тако да врло често не прави даље тегобе, али он остаје у ћелијама и може да их подстакне на малигну промену“, објашњава Јанковић.
У Србији годишње оболи око 1.500, а умре око 600 жена, што је нашу земљу сврстало на неславно треће место, одмах после Молдавије и Литваније. Говорећи језиком бројки, практично сваки дан се рак грлића материце дијагностикује код пет жена, а нажалост, две изгубе битку са том опаком болешћу.
Јанковић напомиње да редовни гинеколошки преглед и вакцина против ХПВ вируса може да сведе рак грлића материце на минимум.
Држава је препознала имунизацију као најефикаснију заштиту од ХПВ-а. Вакцина је уврштена у Правилник о имунизацији становништва, као препоручена од априла, али не и обавезна.
„Са становишта медицине, вакцина је делотворна, добро је проверена и добра су искуства у земљама у којима је уведена пре много година. Та препорука за нас је исто толико јака као и наша препорука која важи за обавезне вакцине“, истиче Јанковић.
Наводи да је најбоље да особе оба пола буду вакцинисане и то пре ступања у сексуалне односе, јер вакцина не делује накнадно. Вакцину је најбоље дати у дванаестој години, док је крајња граница за давање око 25. године. Јанковић напомиње да она може да се дâ и у каснијим годинама, али је кориснија уколико се дâ у раној адолесценцији.
ТопПрес/ Извор: РТС