Заменица директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут“ Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да је сада, што се тиче корона вируса, све на индивидуалној процени ризика и да ниједан закон ни пропис не може бити изнад сопствене жеље да се остане здрав и сачува породица.
„Оболевају сви који то дозволе и налазе се на мањој удаљености од метра са резервоаром заразе, а да при том не користе средства заштите“, рекла је Тепавчевић за Танјуг и додала да је сада најважнија индивидулана процена ризика и употреба превентивних мера.
Тепавчевић је рекла да је јако битно да се зна да се у највећем делу Србије болест не пријављује – у неким деловима попут Војводине чак и три недеље, али и да постоје одређена подручја у којима се свакодневно бележе двоцифрене вредности позитивних на корона вирус.
„Када је у питању данашњих 96 нових случајева, преко две трећине регистрованих је на подручју Београда, а епидемиолошка истраживања показала су да се ради углавном о окупљањима у затвореним просторима и контакту са особама зараженим на таквим местима“, рекла је она и додала да је важно то што се код највећег броја људи може утврдити тачно начин на који су се заразили.
Према њеним речима, важно је да и више од 80 одсто евидентираних нема симптоме или се ради о благом облику клиничког испољавања.
Подсетила је да данас по клиничким карактеристикама и манифестацијама инфекција нема исту слику као у марту и априлу, али као и тада обољевају сви без обзира на пол, старост и занимање.
Поновила је да су држање физичке дистанце, редовно прање руку и ношење маске у затвореном ефикасне итекако и спасавају животе, рекла је она и нагласила да сада не смемо да се бојимо личне одговорности.
Лабораторија „Ватрено око“ у функцији средином јула
Лабораторија „Ватрено око“, површине 750 квадрата биће у функцији средином јула, а имаће капацитет од 1.000 ПЦР тестова дневно и 30.000 серолошких тестова месечно.
Кисић Тепавчевић рекла је током обиласка радова да је епидемија све подсетила да снага здравственог система и државе у великој мери зависе од лабораторијског капацитета када је у питању рано откривање заразних болести.
Подсетила је да је много урађено што се тиче улагања у повећање лабораторијског капацитета у земљи.
„Спремност нашег система у броби против заразних болести се повећава – у лабораторији ће се радити 1.000 ПЦР тестова дневно и 30.000 серолошких тестова месечно. Надамо се да ти капацитети неће бити искорисћени, али желимо да будемо лидери у региону“, рекла је она.
Директор Института за јавно здравље Ниш Миодраг Стојановић рекао је да лабораторију види као поклон у години када славе 120 година постојања – од оснивања првог Војног краљевског Пастеровог завода – данас Института.
Ово видимо и не само као поклон Институту и граду и не само Нишавском и Топличком округу, већ као омаж нашем раду у целокупној регији, рекао је он и подсетио да последњих неколико дана Институт пружа услуге људима из целог региона.
„Нова лабораторија ће, како је рекао, дати велики допринос превентивној медицинској активности. Имаће 750 квадратра и поред молекурланрог дела и серолошки део“, рекао је Стојановић и додао да је Град препознао важност лаботаторије и да је определио средства за опремање још једне лаборатирије од 450 квадрата у згради Института.
Зоран Чупић, шеф градилишта „Ватрено око“ Ниш, рекао је да ће радови бити завршени у предвиђеном року.
„Лабораторија ће бити средином јула завршена и пуштена у рад. Београд смо завршили за две недеље и ову ћемо“, рекао је Чупић и додао да предстоје радови на инсталацијама, а да је опрема унапред наручена.
Градоначелник Ниша Дарко Булатовић рекао је да пројекат превазилази оквире града, и да представља додатну подршку државе из области здравства и борбе за бољи живот људи.
Град се определио, како је додао, да помогне Институту са 15 милиона и једну лабораторију која ће бити у функцији превентиве и здравља грађана не само Ниша већ и целог југоистока земље.
ТопПрес/ Извор: Танјуг