Уместо скупих и непроверених уља купљених на плажама, савршен бронзани тен без ружног перутања коже може се добити употребом две биљке са ливаде. То су хајдучка трава и ивањско цвеће. Љубиша Симовић из Горњег Милановца, љубитељ и познавалац природе, који зна да препозна и користи око 250 врста биљака открива за Телеграф овај једноставан рецепт.
– За сунчање је идеално уље од хајдучке траве и ивањског цвећа. То је микс где лепо поцрните, нема опекотина и добије се невероватна бакарна боја чак и код оних који имају мањак пигмента, светле су пути. У теглу од три литра запремине наређају се хајдучка трава и ивањско цвеће, без сабијања, наспе се маслиново уље, затвори и стави на сунчано место да одстоји 40 дана. После тог времена уље се процеди и спаремно је за употребу – јасан је Симовић.
Он напомиње да се сво биље бере непосредно пред период цветања или током цветања, што даље од насеља, по сунчаном и сувом времену. Не треба га одлагати у пластичне кесе.
Симовић упозорава све који воле сунчање да никако не користе кантарионово уље за ову намену.
– Већина људи не зна да је кантарион фотосензитивна биљка, значи да је осетљив на светлост. Они који се пред сунчање мажу овим уљем унаказе кожу. И када се пије чај од кантариона не треба се излагати сунцу јер могу да вам се јаве тамне флеке по кожи. Кантарион се директно распростире у епителним делу коже и може да створи флеке – упозорава Симовић.
Хајдучка трава је самоникла биљка и расте уз путеве и на на ливадама и пашњацима. Цвета преко целог лета и тада се и бере, само горњих 10- ак центиметара биљке.
Њена лековита својства утичу на изузетно широк спектар обољења.
Ивањско цвеће чешће расте у вишим пределима, усправно је, високо 30 до 60 центиметара и има златножуте цветове који миришу на мед. Беру се у јулу, када цветају.
Помало заборављено, ивањско цвеће има изузетна лековита својства, а користи се за чајеве, лековити сок и справљање масти.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс, М.Р