Михајловић: Нова ера односа у енергетици, у плану 20 милијарди евра инвестиција

Михајловић: Нова ера односа у енергетици, у плану 20 милијарди евра инвестиција

Потпредседница владе и министарка енергетике Зорана Михајловић каже за Танјуг да свет улази у нову еру односа у енергетици, да ће тешка енергетска криза трајати најмање до половине 2022. године, али да ће Србија успети да очува стабилност енергетског система.

Она је навела да је припремљен нови инвестициони план у сектору енергетике за наредне године вредан око 20 милијарди евра.

Михајловићева је рекла да, поред ситауције са ковидом, улазимо у потпуно другачију еру у енергетици, у Европи и свету, коју каратеришу и затегнути политички односи.

Министарство рударства и енергетике припремило је нови инвестициони план вредан око 20 милијарди евра, нагласила је министарка и додала да Србија треба под хитно да улаже у нове капацитете у свим видовима енергије и да ту не искључује ни нуклеарну енергију.

Сматра да не би требало да бежимо ни од једног енергетског извора, без обзира да ли су у питању обновљиви извори енергије или модуларне нуклеарне електране, јер све то може Србији да обезбеди стабилност.

Каже да година за нама није била лака због високе цене енергената и енергетске кризе, која траје од марта, али да је Србија направила „рез“ у сектору енергетике, који ће обезбедити стабилност.

Подсетила је да је потпуно промењен законодавни оквир и да су донета два потпуно нова важна закона, а то су о обновљивим изворима енергије и о енергетској ефикасности.

„Јасно је да се сада прилично разбацујемо енергијом“, рекла је Михајловићева и додала да је зато држава покренула програме субвенционисања грађана и привреде за замену столарије у објектима, али и постављање соларних панела путем којим могу да буду и произвођачи енергије.

Процењује се, наводи, да ћемо за три године сигурно уштедети најмање 20 до 30 одсто струје и топлотне енергије коју сада тако немилице трошимо.

Нагласила је да су Србији потребне инвестиције у рударском и енергетском сектору, с обзиром да око 30 година, нажалост, нисмо направили ниједан нови електроенергетски објекат.

„Морамо под хитно да кренемо у изградњу нових објеката, да ли су то хидроелектране или реверзибилне ХЕ, обновљиви извори… то све мора да буде део нашег новог енергетског микса“, додаје.

Михајловићева наводи да ће 2022. бити година када ће се правити и потпуно нова стратегија развоја енергетике, пошто ништа више у свету није исто као пре десет година и зато што морамо да размишљамо где ће бити Србија у енергетском сектору 2050.

„Правимо нову стратегију развоја енергетике и нови план за климу и енегетику, јер једно без другог не може“, додала је она.

Објашњава да је до кризе у Европи и свету дошло, пре свега, због невероватног бума у тражњи за енергентима након ковида, пошто је 2021. била година опоравка и година са најбржим растом за цео свет.

Није била само висока тражња већ и проблеми на страни понуде, затим политички проблеми између Русије и ЕУ, која није сертификовала Северни ток 2, чести проблеми на гасоводу Јамал од Русије ка Европи, проблеме са ЛНГ терминалима, климатске промене у Америци због чега гас није могао да се допреми, затим проблеми у Кини у вези са угљем која га је набављала из Аустралије, али је дошло до трговинског рата између Кине и Аустралије, па се Кина окренула другим земљама што је довело до несташице угља на тржишту… , наводи министарка.

Каже да су била и полупразна складишта гаса у Европи, што је све заједно довело до страховитог скока цена гаса, струје, нафте, каменог угља и другог и поремећаја и на страни понуде и тражње.

Упозорила је да све пројекције Међународне агенције за енергију и свих других агенција показују да ће та криза трајати до половине 2022, због чега Србија треба да се што више ослања на себе, а мање на увоз.

Михајловићева је подсетила да је струја коштала 1. марта на европској берзи 50 евра по мегават сату, а крајем децембра и 420 евра.

Када је реч о проблемима у електроенергетском систему Србије, поручује да ЕПС мора да има боље одржавање и управљање и да исправи неке грешке, као и да су у ЕПС-у направили сценарије како да се не понови ситуација коју смо имали 11. и 12. децмебра – када је због снега испало чак шест блокова у ТЕНТ-у.

Напомиње да имамо довољно резерви лигнита, али да је то најнеквалитетнији угаљ, који користимо за производњу струје, због чега морамо да користимо и велике количине мазута.

Говорећи о гасу, рекла је да нам падају резерве у Банатском двору, као и да из Србијагаса уверавају да су одређени договори са Русима о додатним количинама направљени.

Изразила је наду да ће Србигајас успети и да ћемо имати додатне количине гаса по нижим ценама, а не тржишним у Европи.

Истакла је и да Србијагас треба да шири складиште Банатски двор, али и да треба направити ново подземно складиште гаса.

Михајловићева је оценила је као веома важан постигнути договор између председника Александра Вучића и Владимира Путина да се Србији продужи за гас стара цена од 270 долара за 1.000 кубика, иако је цена на берзи ишла и преко 2.000 долара.

На питање колики скок цена енергената, пре свега струје, грађани могу да очекују у 2022, каже да још нису прављене анализе пошто је тренутно најважније да се изборимо са кризом.

Додаје да је реална цена коштања струје која се производи у термоелектранама много виша од оне по којој се продаје.

„Много више мора да се уради на анализама и паритетима цена. То се односи и на цену струје, топлотне енергије и нафте и нафтних дертивата. За сада ту неће бити неких промена све док се јасно не изанализирају и не направе паритети између цене енергената, јер не може све отићи у небо нити бити испод неке реалне границе“.

Поручила је да ће домаћинства и привреда имати довољно струје, гаса и топлотне енергије, као и да се њихова цена неће мењати до краја грејне сезоне, то јест до краја марта.

О томе да ли ће, када и колико цене струје да расту још нисмо ни имали никакве разговоре са ЕПС-ом, ЕМС-ом и ЕДС-ом, додаје.

Истакла је да је измењена уредба за енергетски угрожене купце, пошто је пре била таква да је ретко ко могао то да искористи, па је на пример, за гас било свега 70 таквих купаца претходних година.

Михајловићева каже да су угрожени купци сада боље дефинисани уредбом, што је учињено у сарадњи са Министарством рада, тако да ће уредба почети да се примењује од почетка 2022.

Када је реч о рударству каже да смо ми одувек били рударска земља која је пребогата металичким и неметалчким сировинама, као и да имамо под земљом потврђене резерве у вредности већој од 250 милијарди евра.

Важно је што је отворен рудник Чукару пеки код Бора, јер ће Србија бити један од највећих произвођача бакра и злата у Европу, на другом месту после Пољске.

Додаје да има индиција да имамо у том руднику још много више и бакра и злата и да ће то бити истражено.

По питању експлоатације литијума каже да ће то бити критична минерална сировина у будућности и услов за зелену еекономију.

„Нема приче о ветрогенераторима, електро возилима и новим технологијама без литијума. Наши закони су усклађени са ЕУ и не може ништа да се ради мимо стандарда ЕУ у области животне средине.

Ипак, по том питању има пуно политике, додаје и поручује да о експлоатацији литијума треба разговарати током 2022. и послушати струку, као и видети студију о процени утицаја на животну средину.

Ова влада неће донети одлуку која ће ићи на штету животне средине, поручила је Михајловићева.

Према њеним речима, прогнозе кажу да ће употреба литијума до 2030. порасти најамње 30 пута, а до 2040. чак 95 пута, због чега је Кина данас прва у свету по преради литијума, а са тим крећу и друге земље у Европи и свету.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI