foto tanjug oksana toskicfoto tanjug oksana toskic

Државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић најавио је 70 нових пројеката за развој локалне и регионалне инфраструктуре.

Укупна вредност ових пројеката је 3,4 милијарде динара.

„Вредност тренутно актуелних пројеката, њих 71, износи 2,6 милијарде динара, где 1,2 милијарде обезбеђује Министарство, а 1,4 милиона локалне самоуправе. У току је и расписивање јавних позива за нових 70 пројеката који ће се радити у 2018. и 2019. години, а за њих нам је потребно 3,4 милијарде динара“, рекао је Стевановић гостујући на РТС.

Реч је, како је прецизирао, о пројектима у оквиру програма „Градимо заједно“ који Министарство привреде спроводи у сарадњи са Европском инвестиционом банком (ЕИБ), а тај програм се спроводи од 2009. године.

Стевановић је навео да је програм анексиран 2010. истичући да „имамо још 2018. годину да сва средства алоцирамо и 2019. да сва средства из тог кредита потрошимо.“
„Расписали смо још један јавни позив да бисмо сав новац истрошили, јер ће се јавити вишак новца између уговорене и пројектоване вредности. Дали смо још једну сансу локалним самоуправама да се јаве и учествују“, казао је Стевановић.
Наводећи како у пракси изгледају реализовани програми, Стевановић је поменуо две пословно индустријске зоне на територији Ниша, Међурово и Нишка бања, две обилазнице у индустријској зони Бунушевац у општини Врање које се тренутно завршавају, затим школе у Сомбору и Бечеју, вртићи у Новом Пазару и Ужицу.
„То су то веома важни пројекти, а све је изграђено у оквиру програма „Градимо заједно“. Вредност пројеката који су у 2017. години реализовани из овог програма, али и из програма подршке за развој пословних зона, износи око 2,2 милијарде динара. У ове сврхе, Министарство привреде је издвојило нешто мање од милијарду динара, док су остатак новца обезбедиле локалне самоуправе“, каже Стевановић.
Према његовим речима, Министарство је на крају 2017. године све што је урађено публиковало у књизи пројеката.

„Ту је све описано речју и сликом, а спремни смо да вас поведемо где год хоћете од ових општина да то снимите и видите како изгледа“, рекао је он.

Стевановић је уједно критиковао поједине општине које су упознате са овим програмом, али му не приступају довољно одговорно и посвећено.
„Имамо много посла са пројектно-техничком документацијом којом оне аплицирају за новац који од нас траже, јер она није адекватно припремнљена. Јављају се различити проблеми, или немају грађевинске дозволе, или су оне истекле, пројектно техничка документација не прати стање на терену, потребне су ревизије“, набраја Стевановић додајући да на сајту Министарства привреде постоји објашњење за сваку тачку, сте је наведено у јавном позиву.

Говорећи и критеријумима за учествовање у пројектима, Стевановић је објаснио да критеријуме и правила дефинише комисија именована од стране министра привреде, као и да она бодује вредност, одрживост, карактер пројекта, као и колико је директних, а колико индиректних корисника ослоњено на пројекат.
У случају пословних зона се, према његовим речима, води рацуна о томе да ли постоји неки писани траг или документ да ће реализацијом тог пројекта инвеститори бити мотивисанији да дођу, као и о томе колико нових радних места ће се по реализацији инвестиције отворити на том, подручју.

„Смисао програма је да се унапређује локална и регионална инфраструктира и најшири спектар не само пословне и саобраћајне инфраструктуре већ и социјалне инфраструктуре. Пројекти се односе и на изградњу школа, вртића, домова здравља, установа културе“, рекао је Стевановић.

ТопПрес/ Извор: Б92