Извршни одбор Народне банке Србије донео је ову меру након пажљиве анализе кретања на девизном тржишту, из које јасно произлази да је средњи курс динара према евру стабилан, да банке нису мењале распон купопродајних курсева на својим дигиталним платформама, као и да већина мењача примењује продајне курсеве значајно испод нивоа који се повремено појављује у јавности.

Народна банка Србије указује да се износ од око 120 динара за евро, који се само код појединих мењача појављивао на мењачким таблама и потом у јавности делио као психолошки окидач панике, није формирао на основу тржишних кретања, већ је био могућ искључиво у случају када је мењач истовремено применио максимално дозвољено одступање продајног курса од средњег курса од 1,25 одсто, као и максималну законом дозвољену провизију од 1,00 одсто, наведено је у саопштењу.

Доношењем нове привремене мере којом се укида могућност наплате провизије, више неће постојати основ да се на мењачким таблама или у јавном простору појављују продајни курсеви који могу имати узнемирујући и обмањујући психолошки ефекат на грађане. На тај начин, неће бити могуће да се у јавности истичу курсеви од 120 динара за евро.

Ова одлука представља наставак доследних активности Народне банке Србије усмерених на очување стабилности финансијског система, укључујући претходно предузете мере којима је обезбеђена повећана доступност ефективног страног новца и олакшано пословање мењача у условима појачане тражње.

Мера нема унапред одређено временско ограничење и примењиваће се док год то захтевају тржишне околности, а Народна банка Србије ће континуирано пратити ситуацију и одлучити о њеном укидању у тренутку потпуне стабилизације.

Народна банка Србије поручује да неће дозволити да се кроз појединачне примере, извештавање појединих медија или друштвене мреже ствара погрешна слика о стању на девизном тржишту, нити да се у осетљивим тренуцима на тај начин изазива паника на штету грађана и финансијске стабилности Републике Србије, наведено је у саопштењу.

Настављен узлазни тренд дигиталних плаћања и у трећем тромесечју 2025. године

Народна банка Србије (НБС) саопштила је данас да се наставља узлазни тренд броја корисника услуга мобилног и електронског банкарства и да је на крају трећег тромесечја 2025. године уговорену услугу мобилног банкарства имало 4.962.039 корисника (физичких и правних лица), што је за 11,5 одсто више него у истом периоду прошле године.

Према подацима НБС, уговорену услугу електронског банкарства на крају трећег тромесечја ове године имало је 4.800.512 корисника, односно 11,2 одсто више у поређењу са крајем трећег тромесечја 2024. године.

Пораст броја корисника прати и укупан број извршених плаћања инструментима дигиталног банкарства, који је на нивоу трећег тромесечја 2025. године износио је 68,7 милиона плаћања, што представља раст од 10,3 одсто у односу на исти период претходне године.

Подаци централне банке Србије показују и да је број плаћања мобилним банкарством повећан за 26,2 одсто, прецизније са 27,2 милиона плаћања на 34,3 милиона плаћања, док је број плаћања путем електронског банкарства смањен за два одсто, односно са 35,1 милиона плаћања на 34,4 милиона плаћања у односу на исти период 2024. године.

НБС истиче да је раст употребе мобилног банкарства подстакнут  предностима које пружају функционалности банкарских апликација, укључујући могућност коришћења инстант плаћања на продајним местима путем једноставних и поузданих метода, као што су ИПС Скенирај и ИПС Покажи, плаћање доспелих обавеза скенирањем НБС ИПС QР кода са рачуна или фактура, као и пренос новца са рачуна на рачун путем услуге Пренеси.

ТопПрес/ Извор: Танјуг